Izvor: Blic, 29.Dec.2011, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve trećine škola nema prave kabinete za fiziku i hemiju
Učenici oglede kako nastaje tornado ili munja mogu da vide samo na Festivalu nauke pa ne čudi što je ove godine festival posetilo 21.000 radoznalih mališana. Čak 70 odsto škola u Srbiji nema kabinete za fiziku i hemiju, a oni koji imaju kabinete nemaju hemikalije za oglede. Predavanje u školama svelo se na bubanje teorije, što je učenicima nezanimljivo pa profesorima ne predstavlja iznenađenje što najviše njih pada na popravni baš iz fizike, hemije i matematike.
Profesori >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u školama kažu da je istraživački duh prisutan kod dece i da su veoma zainteresovani ukoliko im se neke prirodne pojave približe eksperimentom. Međutim, ovako kako se predaje u našim školama, deci je nezanimljivo jer se sve svelo na bubanje teorije i na formule.
- Obišao sam celu Srbiju i 70 odsto škola nema kabinet za fiziku i hemiju, a oni koji ih imaju nemaju hemikalije za rad. Deca vole eksploziju i prasak i kada im iza toga što eksperimentom izvedemo kažemo da postoji hemijsko jedinjenje koje ovu pojavu objašnjava, nemoguće je da ne upamte - kaže za "Blic” profesor Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu i urednik udžbenika hemije za sedmi i osmi razred.
On dodaje da rešenje problema za one škole koje nemaju kabinete može biti i u virtuelnim eksperimentima. Za udžbenike koje je on uređivao snimljeni su svi ogledi na DVD pa učenicima koji nemaju kabinete i ne mogu eksperiment da izvode uživo da ih bar pokažu na ovaj način.
S njim se slaže i Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija koji tvrdi da nam nedostaje osavremenjivanje škole i ističe da je potrebno potpuno izmeniti pristup učenju.
- Svaka prirodna pojava eksperimentom može da se pokaže. Ako već nemamo kabinete i potrebnu aparaturu, može se raditi virtuelno, preko računara. Međutim, i tu imamo problem jer nisu svi nastavnici isti. Nailazimo na novi problem što samo 15 odsto profesora koristi računar, tako da se mora mnogo više raditi na edukaciji nastavnika - objašnjava Sokić.
Ima i onih koji učestvuju u nastavi i ne slažu se da je rešenje problema izvođenje virtuelnih eksperimenata jer pojave u prirodi moraju da se dožive. Irena Brajević, direktorka Osme beogradske gimnazije, kaže da su planom i programom iz fizike i hemije predviđene vežbe, pa samim tim škole bi morale da imaju opremljene kabinete.
- U Beogradu jedino Matematička gimnazija i Deveta beogradska gimnazija mogu da se pohvale potpuno opremljenim kabinetima, ostale gimnazije imaju problema sa opremom. Laboratorijske vežbe su veoma važne, to je praktična primena znanja. Da bi opremili jedan kabinet za fiziku potrebni su milionski iznosi, jedna aparatura košta 1.000 evra - priča ova direktorka.
Ona rešenje problema vidi u dodatnom rasterećenju gradiva kako bi učenici imali više vremena za ponavljanje i vežbanje, ali i da Ministarstvo prosvete napravi jednu centralizovanu nabavku opreme za sve škole.
Nastavnici entuzijasti kažu da iako nema laboratorija i kabineta ne može se dozvoliti da deca ostanu uskraćena za praktično znanje iz fizike i hemije.
- Vole deca i fiziku i hemiju, bitan je samo pristup nastavnika. Recimo, sedmacima na prvi čas hemije donesem majicu, čarape, so i šećer da im pokažem da je hemija svuda oko nas i da to nije bauk. Većina škola nema laboratorije, ali to nije razlog da se ne izvode pojedini ogledi. Nedavno smo u holu škole organizovali dan za oglede. Deca su bila oduševljena, a interesovanje neviđeno - priča Mirjana Katić, nastavnica hemija OŠ "Jelena Ćetković”.
Profesor Tibor Sabo, pomoćnik ministra za osnovna istraživanja Ministarstva prosvete i nauke, kaže da je još 2000. godine objavio članak o znanju osnovaca i srednjoškolaca iz hemije. Ispostavilo se da učenici ne znaju osnovne stvari, ali na to niko nije reagovao.
- Hemiju sam zavoleo zbog ogleda i eksperimenata i zbog dobrog nastavnika koji je znanje znao da prenese. Gradivo treba prepoloviti, ali ono što se uči mora da se zna. Svake godine treba raditi načelni test da se vidi koja škola je dobra, koji nastavnik dobro radi, pa ih nagraditi - zaključuje Sabo.
Niko i ne traži epruvete
U Ministarstvu prosvete kažu da 97 odsto prosvetnog budžeta ide za plate nastavnika, tako da veoma malo novca ostaje za investicije i nabavku opreme školama. Oni tvrde da u poslednjih nekoliko godina nije bilo mnogo zahteva za opremanja kabineta.
- Za ove četiri godine koliko sam u Ministarstvu nisam dobio nijedan zahtev za opremanje kabineta u školama. Možda su direktori i nastavnici pomalo inertni. Zahteve uglavnom dobijamo za nabavku računara, multimedijalnih učionica. Novac za reagense škole dobijaju od lokalnih samouprava - kaže za "Blic” Zoran Trninić, pomoćnik ministra zadužen za investicije i učenički standard.
Povezane vesti: Nova školska godina počinje 1. septembra
.jpg)
