Izvor: Southeast European Times, 14.Jul.2011, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve škole pod jednim krovom
Dvostruke škole u Bosni i Hercegovini predstavljaju etničku segregaciju koja se naziva drugim imenom.
13/07/2011
Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva – 13.7.2011.
Doris Dragić i Doris Raguž, obe starosti 16 godine, idu u srednju školu u gradu Stocu, u južnoj Hercegovini. Ironično, dve devojke pohađaju nastavu u istoj zgradi, ali idu u različite škole.
Dragić pohađa nastavu po školskom programu BiH, dok je njena >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << imenjakinja odlučila da ide u školu po nastavnom programu susedne Hrvatske. Ona ima časove na hrvatskom i uči hrvatski jezik i istoriju.
Takve „dvostruke škole“ su obrazovni fenomen nastao zbog nerešenih političkih odnosa između Hrvata i Bošnjaka, u tom delu zemlje sa znatnom hrvatskom populacijom.
Škole imaju dva odvojena ulaza, jedan za Bošnjake i drugi za Hrvate, a nastava se odvija u odvojenim smenama. Prisustvo učenika u školi koja nije njihova nije dozvoljeno i predstavlja kažnjivo delo. Isto važi za druženja tokom odmora.
Međutim, puno stvari povezuje dve Doris, ako ništa drugo onda muzički ukus, ali, s obzirom na slabu ili nikakvu interakciju u školi, čini se da se njih dve jedva poznaju. U stvari, poznaju se samo kao prolaznici i nemaju želju da se druže posle škole.
„Ona ide u bošnjačku školu, ima sopstvene prijatelje i oni govore svoj jezik, a i izlaze na druga mesta, tako da nema razloga da budemo prijateljice. Bolje je ovako, što se manje družimo imaćemo manje problema“, rekla je Doris Raguž.
Doris Dragić tvrdi da učenici iz odvojenih škola mogu da provode vreme zajedno, ali to retko rade.
„Niko nam ne brani da se družimo, ali [ako bi to radili] ne znam o čemu bi mogli da razgovaramo. Ja ću ići na fakultet u Sarajevu, a oni iz hrvatske škole uglavnom idu [na fakultete] u Hrvatskoj“, rekla je Dragić.
Postoji 58 dvostrukih škola širom BiH, gde generacija učenika stiče mentalitet „mi protiv njih“.
„Toliko je vremena i novca uloženo, ali podela postaje sve gora. Nove generacije često nisu upoznate sa delovima zemlje u kojima žive drugi“, izjavila je za SETimes Aida Vahabović, predstavnica fondacije Šuler Helfen Leben.
Ukupan rezultat te postavke je da se mladi ljudi podižu tako da budu nacionalisti i šovinisti, objašnjava Vehabović.
Političke stranke su glavne pristalice obrazovnog odvajanja i statusa kvo, uprkos tome što javno govore da je takvo stanje stvari nepoželjno. Zapravo, izjava bivše ministarke obrazovanja Centralno-bosanskog kantona Grete Kune da „jabuke i pomorandže ne treba mešati, kao ni bošnjačku i hrvatsku decu“ još je važeća referenca.
Sociolog Adnan Omerbašić upozorava da su ciljevi onih koji održavaju status kvo zlokobniji.
„Učenici će biti glasači za nekoliko godina. Manipulisati nekim u tinejdžerskim godinama nije teško; dugoročno gledano stvorili ste birače koji će podsvesno podržavati vaš politički stav da su svi koji su drugačiji neprijatelji i da ih treba izbegavati. To je fatalno za budućnost“, rekao je Omerbašić.
Ne može se poreći da sistem pothranjuje nepoverenje i mržnju. Takođe pravi plodno tle za budući sukob.
„Politizacija obrazovnog sistema jedna je od ključnih društvenih barijera... Ali, ohrabren sam što mladi ljudi prevazilaze nametnute barijere svojom kreativnošću i željom da se socijalizuju, bez obzira što se [taj proces] sporo kreće“, rekao je ministar obrazovanja BiH Damir Mašić za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
