Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve rasprave u UN o Hagu i pomirenju
Uspeh tematske konferencije, koju je sazvao Vuk Jeremić, zavisiće od odziva, pre svega najuticajnijih zemalja, od kojih je Amerika već rekla da podržava Meronovu presudu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Nedoumice oko karaktera skupa u Ujedinjenim nacijama koji je posle skandaloznog oslobađanja dvojice hrvatskih generala u Haškom sudu sazvao predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić su otklonjene. O radu Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i drugim međunarodnim sudovima koji su osnovani kao ad hok organi UN, neće se dakle idućeg aprila raspravljati na formalnoj sednici Generalne skupštine nego u okviru jedne od tematskih debata koje su, kad je reč o pitanjima kojima se bavi svetska organizacija, uobičajene.
I za njihovo sazivanje doduše postoje kriterijumi, ali u ovom slučaju tema – uloga tribunala u procesu pomirenja – svakako ih ispunjava. Nedoumica je, kako su ukazali sagovornici „Politike” u Vašingtonu, jedino kakav će politički rezultat proizvesti takav skup, a koji proističe iz zasad nepoznatog odgovora na pitanje ko će u toj raspravi učestvovati. To jest da li će vodeće zapadne zemlje, a pre svega SAD i njeni saveznici u Savetu bezbednosti (Velika Britanija i Francuska), koje su već iznele da će poštovati presudu Apelacionog suda u Hagu, na ovu tematsku konferenciju poslati svoje diplomate.
Tu je i faktor vremena, s obzirom na staru maksimu da „u politici dan može da bude kao godina”. Oslobađanje generala Markača i Gotovine jeste, na šta ukazuju i prve pravničke analize, udarac principu pravičnosti, ali ni Hrvatska ne može večito da likuje niti Srbija stalno da tuguje zbog ovakvog ishoda. Zločin se dogodio, oni koji su za njega komandno odgovorni su na slobodi, Tribunal je sam sebe diskreditovao – ali život ide dalje. Srbija i Hrvatska ostaju susedi koji, nadajmo se, više neće ratovati.
U inicijativi Vuka Jeremića, koja je u prvi mah neprecizno najavljena kao debata u Generalnoj skupštini, svakako postoji želja da se najnovija kontroverza iz Haga osvetli baš sa stanovišta procesa međudržavnog pomirenja na Balkanu, pa se zato nameće pitanje – zašto mesto za ovu debatu nije baš najveći forum UN? Objašnjenje za to je u „Pravilima procedura” Generalne skupštine i u političkim realnostima.
Predsednik Generalne skupštine je naime u svom radu vođen tim pravilima koja nalažu da se sve aktivnosti ovog tela verifikuju u okviru Generalnog komiteta, u kojem sede i predstavnici svih stalnih članica Saveta bezbednosti. Ta pravila su veoma detaljna: po njima, predsednik Generalne skupštine predsedava tom komitetu, ima 21 potpredsednika i predsedavajuće šest Glavnih komiteta.
Sa druge strane, agenda, svi poslovi i sve teme kojima se bavi godišnje (u ovom slučaju 67. po redu) zasedanje Generalne skupštine utvrđeni su još na početku njenog saziva i usvojeni u plenumu. U tu agendu je, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina, već uključeno razmatranje rada međunarodnih ad hok tribunala, što je konstatovano u zvaničnom dokumentu broj A/67/251 usvojenom 21. septembra ove godine.
Pod tačkom „F” („Promocija pravde i međunarodnog prava”), predviđeni su izveštaji i diskusija o Međunarodnom krivičnom sudu, Tribunalu za Ruandu i Tribunalu za bivšu Jugoslaviju.
Da bi se konkretno sazvala rasprava u Generalnoj skupštini o posledicama najnovije presude na proces pomirenja trebalo bi pokrenuti glomazan mehanizam UN, koji radi na principu konsenzusa. Preglasavanje je retko kako u Savetu bezbednosti, tako i u Generalnoj skupštini i radnim telima, i preduzima se samo ako neka zemlja želi da „istera” nešto svoje, za šta je pre toga obezbedila većinu konsultacijama ili lobiranjem.
Tako je i do izbora Vuka Jeremića došlo glasanjem, pošto je prethodno, kandidovanjem predstavnika Srbije na ovaj položaj napušten ranije postignut dogovor u regionalnoj istočnoevropskoj grupi čiji smo član (u grupi su 23 zemlje) da jedini kandidat za predsednika bude predstavnik Litvanije, koga bi Generalna skupština potom potvrdila aklamacijom.
------------------------------------------------------------------------
Interes zemlje
Upitan uoči svoje julske balkanske turneje „Koliko kao predsednik Generalne skupštine Jeremić može da promoviše interese Srbije?” generalni sekretar UN Ban Ki Mun je odgovorio:
„Predsednik Generalne skupštine ne vrši svoju dužnost sa pozicija sopstvene zemlje. Na tom mestu gospodin Jeremić će se baviti svim pitanjima koja su na dnevnom redu Generalne skupštine UN. Prema tome, od njega se očekuje da postupa iznad interesa Srbije. Naravno, srpski narod treba da bude ponosan zato što ima tako istaknutu ličnost na čelu Generalne skupštine”.
Milan Mišić
-----------------------------------------
Bramerc: Tužilaštvo razočarano oslobađanjem Gotovine i Markača
Tužilaštvo je pažljivo proučilo presudu koju jedonelo Žalbeno veće u predmetu Gotovina i Markač, navodi se u saopštenju za medije glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca i ističe da je tužilaštvo razočarano ishodom presude koja poništava presudu koju su protivGotovine i Markača jednoglasno donela trojica sudija Pretresnog veća.
Svesni smoda oni koji su doživeli zločine u vezi sa operacijom „Oluja” nisu zadovoljni ishodom i da osećaju da njihove patnje nisu priznate, ukazuje se u saopštenju i navodi da je tužilaštvo tokom žalbenog postupka objasnilo Žalbenom veću zašto veruje da jebilo dovoljno dokaza u prilog presudi Pretresnog veća, mada su na kraju trojica od petorice sudija Žalbenog veća imala drugačije mišljenje, štoje rezultiralo oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču po svim tačkamaoptužnice.
S obzirom na to da smo jedna od strana u postupku, ističe Bramerc, moramo da poštujemo rezultatpresude po žalbenom postupku, jermeđunarodno krivično pravosuđe i vladavina pravauopšte moraju biti zasnovani na temeljnom poštovanju pravnog postupka.
Kao i u svim predmetima, ako potrebni uslovi budu ispunjeni, tužilaštvo će razmislitio postupku preispitivanja presude.
Takođe ćemo obezbediti da dokazi koje je tužilaštvo prikupilo budu na raspolaganjupravosudnim vlastima u bivšoj Jugoslaviji kako bi se domaćem pravosuđu omogućilokrivično gonjenje zločina počinjenih u vezi s operacijom „Oluja”. Verujemo da ćepravosudne vlasti u Hrvatskoj biti dorasle svojim obavezama.
Suprotna mišljenja dvojice sudija Žalbenog veća – sudije Agiusa i sudije Pokara –ukazala su na mnoga važna pitanja koja proizilaze iz presude koju je donela većina io kojima tribunal treba da razmisli. Nakon donošenja presude ta su pitanja privukla ipažnju komentatora izvan tribunala. Ona se odnose na obezbeđivanje doslednihstandarda za preispitivanje u žalbenom postupku, ocenjivanje ukupnosti dokaza uspisu i iskazivanje primerenog poštovanja činjeničnim nalazima pretresnog veća.
Važno je da se o tim pitanjima razmisli, a nadamo se da će, konačno, to bitikatalizator za dalje jačanje sistema međunarodne pravde.
objavljeno: 22.11.2012.
