Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve radne zone čekaju auto-put
Šabac - Iako ima čak dve radne zone, u Šabac nije došla nijedna velika investicija. Još 90-ih godina, i to u vreme embarga i privredne izolacije SRJ, u Šapcu je bila slobodna zona koja je mogla da posluje sa svetom.
Eksteritorijalnost omogućavala je slobodan protok robe i novca, uz sve pogodnosti koje pružaju slobodne zone. Uostalom, slobodne zone su bile začetak kineskog privrednog čuda. Međutim, pre svega zbog političke situacije ova pogodnost nije iskorišćena. A >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ta prva, istočna slobodna zona, bila je svojevremeno najopremljenija u Srbiji, sa izgrađenim saobraćajnicama, tri železnička koloseka, sa svim potrebnim priključcima, dvadesetak hiljada kvadrata skladišnog prostora, i mogućnosti širenja na 50 hektara. Jedan od prvih većih investitora, španska EMSA, kompanija za proizvodnju elemenata od drveta, ušla je u zonu 2000. godine, ali su posle došli problemi i nesporazumi, i sudski proces i dalje traje. Kasnije je bilo priče o dolasku „Gorenja“, ali je fabrika otišla u Valjevo, pa „Golden lejdi“, ali i ta fabrika je izabrala drugu destinaciju - Loznicu. Druga, severozapadna industrijska zona, verovatno je najveća u Srbiji, sa više od 900 hektara, od čega je 500 hektara vlasništvo grada. Velika nada polagana je u italijanski „Danijeli“, železaru koja bi koristila čak 200 megavata struje dnevno, i koja bi uložila oko 500 miliona evra i zaposlila barem 1.000 radnika. Međutim, to je bilo u predizborno vreme 2012. godine, a „Danijeli“ je kupio železaru u Sisku. U ovoj zoni posluje Kapitol park, u koga je „Poseidon group“ uložio devet miliona evra, „Veskovini“, metalska proizvodnja, „Intercel“, „Karton val“, obe u sektoru proizvodnje kartonske ambalaže, ISN Automotive, Elastic group, i više domaćih kompanija, ali još uvek nema većeg investitora koji bi zaposlio više od stotinu radnika. U zonu je uloženo više od deset miliona evra za saobraćajnice, električne i gasne instalacije, kao i za vodovod i kanalizaciju. Kao glavni kamen spoticanja za ulaganja pominju se saobraćajne veze. Jer Šabac ima dobar geografski položaj, udaljen je po osamdesetak kilometara od Beograda i Novog Sada. Ali, nedostaje auto-put. Do pre neku godinu govorilo se o njegovoj izgradnji, jer po svim standardima potrebna je njegova izgradnja. Dnevno šabački most pređe više od 10.000 vozila, što je evropska norma za auto-put. Za 24 kilometra puta sa novim mostom potrebno je stotinu miliona evra, ali od početnih priča nije se dalje krenulo u izvršenje. Takođe, velika prednost je i plovni put Savom, ali ona nije čišćena za plovidbu od 90-ih godina prošlog veka. Započeti su pregovori o izgradnji međunarodne luke, koja bi koštala najmanje pet miliona evra, ali sem početnih radova na obali kod Istočne zone nije se dalje odmaklo.
Pored ovih privrednih zaobilaženja Šabac je i politički zaobiđen. Naime, od 2012. godine zvanično na prste se mogu izbrojati zvaničnici republičke vlasti koji su posetili Šabac. Sve do izbora 2014. godine Šabac je posetio samo ministar sporta Vanja Udovičić, i to prilikom krosa RTS. Za vreme predizborne kampanje dolazili su čelnici partija kao i ministri Vlade, ali se malo šta posle toga promenilo. Predsednik Nikolić posetio je porodice u selu Miokusu koje su stradale u poplavama, premijer Vučić obišao je vojsku za vreme poplava. To je verovatno zato što gradsku vlast čini koalicija predvođena DS, odnosno ZZS. Za sada jedini veći posao koji se pominje jeste izgradnja Centra za vodene sportove, koji podržava ministar Udovičić, s početnom vrednosti radova od milion evra. Do sada najveća pojedinačna investicija je rekonstrukcija hotela „Sloboda“, vredna 15 miliona evra. Međutim, tu je posao dobilo oko 80 ugostiteljskih radnika. Ali, osnovni problem ostaje i dalje zapošljavanje jer na spisku je 13.500 nezaposlenih lica, za čije angažovanje su najvažnije investicije.
.jpg)
