Izvor: Politika, 30.Sep.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve hiljade stranica za malu maturu?
Poslednjih meseci ponovo se rasplamsala već više od decenije stara polemika o promeni sadržaja završnog ispita za učenike osnovnih škola. Naime, đaci osmog razreda bi ove školske godine, umesto dosadašnja dva testa – iz srpskog i matematike, trebalo da polažu još jedan u koji bi bilo uključeno kompletno gradivo iz biologije, hemije, fizike, geografije i istorije, koje su učili tokom šestog, sedmog i osmog razreda. Oni koji su za ove promene svoje stavove uglavnom obrazlažu potrebom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se dobije realnija slika stvarnog znanja osnovaca, koja do sada izgleda nije postojala (?!), jer su, navodno, niski i blagi kriterijumi u osnovnim školama doveli do snižavanja kriterijuma pri ocenjivanju i smanjenja nivoa znanja. Smatram da je ovakvo uopšteno rasuđivanje krajnje neodrživo i da, kao i mnoge druge reforme kod nas, pokušava da deluje na posledicu, a ne na uzrok problema. Shodno tome,ono nikako ne bi smelo da bude povod za jednu ovako krupnu i ozbiljnu promenu, čemu u prilog idu još neke činjenice.
Naime, ukoliko se uzme da u proseku, svaki udžbenik ima sto stranica, pomnoženo sa sedam predmeta i tri godine, dobija se oko 2.100 stranica gradiva koje će učenici osmog razreda morati da spreme za završni ispit. Poređenja radi, Bolonjska konvencija, čiji se principi kod nas primenjuju u visokom obrazovanju, limitira broj stranica koje student treba da spremi za jedan ispit na oko 600. Mislim da ovde nije potreban dodatni komentar.
Takođe, pojavljuje se veoma praktično pitanje na koje, koliko znam, niko od nadležnih još nije odgovorio, a to je odakle će đaci spremati završni ispit? Poznato je da osnovci u Srbiji dobijaju besplatno najveći deo udžbenika, te da ih na kraju školske godine vraćaju školi koja ih raspoređuje sledećoj generaciji učenika. Pokušaj da svi đaci dobiju po dva kompleta knjiga (jedan za upotrebu u školi, drugi za učenje kod kuće), te da jedan kasnije zadrže, u velikom broju škola više ne funkcioniše. U njima su, na primer sadašnji sedmaci i osmaci dobili samo po jedan komplet od prethodne generacije, i njega će na kraju školske godine morati da vrate.
Oni koji se zauzimaju za veliki završni ispit ističu da će treći test sadržati samo najosnovnija pitanja iz svih oblasti. Poznato je da su neka pitanja iz probnog testa, organizovanog prošle školske godine, umnogome izlazila iz okvira opšte informisanosti a da ih pisci udžbenika nisu isticali kao posebno važna. U vezi sa ovim, postavlja se i pitanje – ko će sastavljati ovaj test? Bilo bi logično da su to pisci udžbenika, ali ako se ima u vidu koliko je različitih udžbenika iz istih predmeta trenutno u opticaju, jasno je da ovakva mogućnost pada u vodu. Dakle, ko god da bude, pisac testa trebalo bi da ima uvid u sve udžbenike i da na osnovu njih izvuče ključna pitanja. Na žalost, kao što sam već spomenula, iskustvo sa reformama u nauci i obrazovanju tokom poslednjih nekoliko godina ne pokazuje da ovde postoji spremnost da se ozbiljnim stvarima pristupi ozbiljno, odgovorno i znalački.
I na kraju, volela bih da postavim pitanje – da li je kvalitet školovanja, kao i perspektive koje se nakon njega otvaraju, srazmeran zahtevima koji se pred đake postavljaju? Da li se pred njima nalazi „svetla budućnost” u kojoj će imati šansu da se profesionalno ostvare i da pristojno žive od svog posla ili će i oni deliti sudbinu mnogihovdašnjih generacija, čije je iskustvo umnogome dovelo u pitanje uverenje da se pošten i vredan rad uvek isplati?
Viši naučni saradnik, Etnografski institut SANU
Aleksandra Pavićević
objavljeno: 30.09.2013
