Izvor: Blic, 26.Feb.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve godine trovali ljude

Već dve godine građani lokalnoj ekološkoj inspekciji prijavljuju da po gudurama u koje ni traktor ne može da zađe gornjomilanovačka „Zvezda Helios” ostavlja metalnu burad i plastične kontejnere s kancerogenim otpadom. Lokalno tužilaštvo i nadležni za prekršaje do pre dva dana žmurili su na brutalno poigravanje sa zdravljem građana, ali nakon što je skandal izašao u javnost, slovenačkoj „Zvezdi Heliosu” trgovinske sudije mogu da zabrane rad u Srbiji i do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deset godina.



Na pres-konferenciji u Gornjem Milanovcu, povodom hapšenja šestoro sadašnjih i bivših radnika „Zvezde Heliosa”, direktor Velimir Radovanović juče je rekao da je „firma pretrpela nemerljivu štetu”, da su zaposleni „zaprepašćeni i šokirani” i da je „posebna ironija to što je prvoosumnjičeni (Žarko Pjanović) bio menadžer za zaštitu životne sredine”. Po njegovim rečima, nema opravdanja za one radnike koji su „hteli da izađu u susret seljacima” kojima su bila potrebna metalna burad.

Predsednik UO '’Helios’’ iz Domžala Alojz Juhart, čuvši informacije koje su preplavile srpske medije, doputovao je juče iz Slovenije u Gornji Milanovac.

- Mi smo u Srbiji tražili mesto za deponovanje štetnog otpada, ali od nadležnih nismo dobili saglasnost. Proučićemo sve elemente odgovornosti i pričinjenu štetu i potom preduzeti kaznene mere - rekao je Juhart novinarima.

Uvećaj

Osim Pjanovića, u koordiniranoj akciji čačanske policije, BIA i kraljevačke ekološke inspekcije kao članovi organizovane kriminalne grupe uhapšeni su Miroslav Lukić i Rodoljub Luković, dok se sa slobode brane Saša Joksić, Goran Marinković i Radiša Čakarević. Policija ih sumnjiči da su ugrozili zdravlje najmanje 10.000 građana nezakonitim odlaganjem kancerogenog otpada.

Prema podacima kraljevačkog odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, 29. decembra prošle godine na travnjaku u Nemanjinoj ulici u Gornjem Milanovcu zatečeno je „preko 20” metalnih buradi zapremine 30 ili 200 litara, kao i plastičnih kontejnera od 1.000 litara koji su bili puni ili delimično ispunjeni „opasnim materijama tečnog sastava”. Istoga dana u obližnjem selu Donja Dubrava inspektori su u brdu, na strmini, pronašli 13 istih takvih „sudova od 200 ili 1.000 litara”. Isto je bilo i u selu Gornja Crnuća.

- To je ono što mi znamo, a nismo upućeni u to šta su otkrili čačanska policija i BIA. Nama su se savesni građani obraćali od 2007, a po našem zahtevu u fabrici je 25. septembra te godine napravljeno skladište koje je, ispostavilo se, poslužilo da nas zavara, jer veći deo otpada je rasturan preko radnika u okolnim selima. Bilo je prijava da spaljuju otpad u Gornjoj Crnući, ali nismo imali dokaze, a oni, naravno, nisu priznali. Jedno vreme su ambalažni otpad ispirali u krugu preduzeća, pa postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda nije moglo da radi, tako da smo 14. decembra 2007. podneli krivičnu prijavu koju je 1. februara prošle godine odbio zamenik opštinskog javnog tužioca - kaže za „Blic” Ivanka Bogojević, šef odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u Kraljevu.

Onda su ekološki inspektori podneli prijavu za privredni prestup, ali je čačanski Trgovinski sud firmu kaznio sa 80.000 dinara, a odgovorno lice sa 15.000 dinara. To je dalo podstrek, ocenjuje naša sagovornica, da se nastavi sa nezakonitim ponašanjem „jer je izvoz tih materija radi uništavanja veoma skup, a skladište bi se brzo popunilo da su poštovali zakon”.

Potom je stigla prijava gornjomilanovačke Opštinske uprave za zaštitu životne sredine zbog neispravnih kontejnera i ostataka boje i rastvarača na travnjaku u Nemanjinoj ulici, pa čačanska policija i BIA počinju da prikupljaju materijalne dokaze za krivični postupak. Tada se pojavila i nova lokacija u selu Donja Vrbava.

Analizom uzoraka u Zavodu za javno zdravlje u Beogradu utvrđeno je da se u buradima i kontejnerima nalaze benzol, toluen, ksiloli, izocijanid, poliuretan i druge za čoveka i životnu okolinu opasne materije.

- Mi ne znamo da li su te materije ušle u lanac životne ishrane, znamo da ih ima i u vodi, zemlji i vazduhu. Podneli smo 18. februara krivičnu prijavu zbog nepostupanja po našem rešenju da skladište sav otpad, a dva dana ranije i prijavu za privredni prestup, jer su upravljali opasnim materijama bez zaštitnih mera koje svode rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi na najmanju meru. Tražili smo da im u postupku zbog privrednog prestupa bude zabranjen rad, i tu prijavu upravo sada dopunjavamo, jer su ponovili privredni prestup - dodaje gospođa Bogojević.

Po Zakonu o zaštiti životne sredine „Zvezda Helios” može biti novčano kažnjena zbog pomenutog privrednog prestupa od 150.000 do tri miliona dinara. Povodom zahteva prvostepenom trgovinskom sudu da zabrani rad „Zvezdi Heliosu”, to je zbog kršenja Zakona o postupanju sa otpadnim materijama moguće u trajanju od šest meseci do deset godina, što propisuje Zakon o privrednim prestupima. Za to su, kaže naš izvor, potrebni „jaki dokazi i kvalitetan optužni predlog. Tada se postupak može veoma brzo okončati”.

„Zvezda Helios” dobila je 2007. sertifikat za ekologiju ISO 14001, a izdala im ga je beogradska YUQS.

- Jasno mi je da sve ovo ima negativnog odziva po pitanju sertifikata i krivo mi je što je došlo do toga. Prošle godine obavljena je kontrola Mi po međunarodnim standardima, proveravamo samo kvalitet sistema upravljanja preduzećem u pogledu zaštite životne sredine, ali ne i direktno emisiju štetnih materija. Ali veoma brzo poslaćemo vanrednu kontrolu da se lično uverimo u stanje stvari i sertifikat će im najverovatnije biti povučen, što u našoj sertifikacionoj kući neće biti prvi slučaj - govori za „Blic” Sofija Đurđević, direktorka YUQS.

U Republičkom javnom tužilaštvu juče nisu mogli da se izjasne o tome da li će pokrenuti postupak utvrđivanja odgovornosti zamenika gornjomilanovačkog opštinskog tužioca, koji je kao neosnovanu odbio krivičnu prijavu ekološke inspekcije. Razmere štete koju je izazvala „Zvezda Helios” nisu poznate, kao i koliku su dobit ostvarili time što nisu uništavali opasne materije onako kako zakon nalaže.

Otrovi

U uzorku su otkriveni benzol, toulol. Ksilol , izocijanid i druge otrovne mnaterije. U pitanju su kancerogene supstance koje deluju na koštanu srž i zaustavljaju rast normalnih ćelija i dovode do leukemije. Ukoliko su otrovi stigli u vodu može drastično da utiče na plod trudnica a kod stoke mogu izazvati poremećaje da se životinje mogu rađati bez noge, rebara"

Trgovina

Nezvanično saznajemo da su burići, po ceni od 600 dinara prodavani širom gružanskog i rudničkog kraja. Seljaci su materiju iz buradi koristili najčešće za paljenje korova.

Ni kazne ne pomažu

Industrija boja i lakova '’Zvezda’’ privatizovana je 2003. kada je većinski vlasnik postala slovenačka firma '’Helios’’ i od tada se fabrika zove '’Zvezda Helios’’. U ovom trenutku zapošljava 160 radnika, od kojih je velika većina iz gornjomila­novačke opštine. Fabrici se više isplatilo da plaća male kazne nego da investira u skladištenje otrova.

Voda iz Gruže ispravna

Voda iz jezera Gruža, odakle se ceo Kragujevac snabdeva, zdravstveno je ispravna, saopšteno je juče iz kragujevačkog JKP „Vodovod i kanalizacija” zbog sumnje da je u pritoku akumulacije prosut kancerogeni otpad koji potiče iz Fabrike boja „Zvezda Helios” iz Gornjeg Milanovca. Dragoslava Đuran, rukovodilac sektora za sanitarnu kontrolu u kragujevačkom „Vodovodu”, izjavila je juče da je na osnovu svih merenja voda ispravna za piće i da nije primećena bilo kakva bakteriološka ili hemijska neispravnost, te da je „nemoguće zbog svih sistema kontrole da voda koja nije bezbedna stigne u česme”.

B. R.

Opasno za ljude i životinje

Dr Dragan Joksović, načelnik Centra za toksikologiju VMA, kaže da je ključno pitanje gde je prosut benzol iz buradi i kontejnera, a ne koliko su dobro seljani isprali burad pre nego što su u njih sipali, recimo, vodu za pojenje stoke ili zalivali povrće u bašti.

- Među materijama koje su nađene u uzorcima benzol je veoma kancerogena supstanca. Ne možemo govoriti da će biti akutnog trovanja stanovništva, ali postoji mogućnost hroničnog trovanja. Ne zna se koliko su dobro ispirali tu burad, ali ne verujem da stoka može biti ugrožena. Ali zasebna je priča to gde su prosipali benzol. Ako su ugrozili svoja izvorišta i vodotokove, onda su pod velikim rizikom hroničnog trovanja materijama od kojih su mnoge kancerogene. Benzen deluje pre svega na koštanu srž tako što zaustavlja rast normalnih ćelija, dovodi do leukemije, ali isto tako i do poremećaja ploda - pa se životinje rađaju bez noge, rebara" Ako trudnice piju vodu iz zaraženog bunara, može da šteti plodu. Zavisi da li je kancerogena materija stigla do izvora - kaže dr Joksović.

Da sam znao, nikad iz tih buradi ne bih napajao stoku

Meštani sela Gornja i Donja Vrbava i Donja Crnuća s kojima smo juče razgovarali o otrovnom otpadu kažu da je burad iz preduzeća '’Zvezda Helios’’ prodavana i deljena šakom i kapom, kao i da su mnoga od njih završila i u ovim selima.

Nezvanično saznajemo da su burići po ceni od 600 dinara prodavani širom gružanskog i rudničkog kraja. Međutim, sudeći po onome što su nam rekli, niko od ljudi koji su imali kontakt sa ovom ambalažom nije znao da se u njoj nalaze otrovne, a kamoli kancerogene materije.

- Imao sam nekoliko buradi i nakon dobrog ispiranja, koristio sam ih za napajanje stoke. Da sam znao šta se u njima nalazi, nipošto to ne bih uradio- rekao nam je jedan od meštana Donje Vrbave. I on, kao i ostali sagovornici, '’Blica’’ zatečen je najnovijim informacijama da je sadržaj buradi izuzetno štetan po zdravlje ljudi i okolinu, a mnogi su šokirani saznanjem da neke od ovih supstanci imaju kancerogena svojstva.

- Ukoliko je to tačno, neko bi morao da odgovara - kažu uglas.

Penzionisani radnik '’Zvezde Helios’’ Živojin Marinković (67), otac osumnjičenog Gorana Marinkovića, takođe zaposlenog u ovom preduzeću, kaže da se skoreli razređivač u buradima kojim se spirala boja u proizvodnom procesu u '’Zvezdi’’ koristi godinama za spaljivanje korova na svom imanju.

- Moj sin je prošlog leta doterao desetak burića sa meni poznatim sadržajem, koji sam iskoristio kao i svaki put do tada. Nema govora da je neko iz ovog domaćinstva prosipao ove materije po njivama ili još gore u reku Gružu, jer znamo da se ta voda koristi za napajanje čitavog Kragujevca pijaćom vodom - ističe Milovanović. Od bivšeg radnika '’Zvezde Helios’’ saznali smo da je u posed ambalaže u kojoj se nalazila materija sumnjivih karakteristika mogao da dođe ko je želeo, jer u firmi nisu znali kako da se otarase otpada.

Vladimir Nikitović

Nastavak na Blic...