Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2010, 10:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve godine borbe za Kosovo i Metohiju

BEOGRAD - Danas je dve godine od secesije Kosova i Metohije koju je proklamovala albanska manjina u Srbiji, a isto toliko traje i diplomatska bitka Beograda za legalno, pravedno i održivo rešenje statusa južne srpske pokrajine.

Deklaracija kojom su Albanci jednostrano proglasili nezavisnost Kosova usvojena je 17. februara 2008. godine aklamacijom u privremenoj skupštini, kojoj nisu prisustvovali srpski poslanici, niti šef Privremene uprave UN i komandant Kfora.

Bogdanović: >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ne odustajemo

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas da Srbija neće odustati od nastojanja da pravnim i diplomatskim sredstvima očuva integritet i suverenitet svoje teritorije i da poboljša život Srba na Kosovu.

Bogdanović je za RTS rekao da će Srbija nastaviti borbu za očuvanje Kosova do konačne presude Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti i ocenio da za Srbiju plan Pitera Fejta za sever Kosova nije prihvatljiv i da ne može biti uspešan.

"Postojali razni planovi, a neće ni ovaj uspeti jer srbi ne veruju kosovskim institucijama", rekao je Bogdanović i dodao da Srbima nisu omogućeni održiv povratak, pravna zaštita i sloboda kretanja.

Bogdanović je ocenio da je diplomatija Srbije do sada bila veoma uspešna i rekao da je nezavisnost Kosova prihvatila jedna trećina država u svetu, dok dve trećine prihvata i poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije.

"Srbija čini ogromne napore da se poboljša situacija na terenu i da sve etničke grupe imaju normalan život", rekao je Bogdanović i dodao da je doprinos Srbije stabilizaciji situacije ne samo na Kosovu nego u regionu ogroman.

Bogdanović je izrazio nadu da će Srbija zajedno sa međunarodnom zajednicom uspeti da reši sve probleme u nastojanju da se ekonomska zajednica na Kosovu ojača, da joj se obezbedi održivi povratak i bezbednost.

Poniklo na albanskom terorizmu

Deklaracijom je Kosovo proglašeno nezavisnom i suverenom državom, "formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija", koji nikada nije razmatrao Savet bezbednosti UN, niti ga je Srbija prihvatila.

U tekstu od 12 tačaka, koji je pročitao predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači, stoji da će nezavisno Kosovo biti "demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će nadgledati misija Evropske unije.

Nezavisno Kosovo, poniklo na albanskom terorizmu i nasilju, prema tekstu Deklaracije "odriče se", bar deklarativno, "nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica" i preuzima međunarodne obaveze, obezbeđenje granice sa susedima i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Osam zemalja je dan kasnije priznalo jednostranu odluku privremene kosovske skupštine, prvo Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija i Senegal.

To je učinjeno i pored najoštrijeg protivljenja vlasti Srbije, a EU je uprkos tome, bez odobrenja SB UN, već 16. februara odlučila da, na osnovu ranije usvojenog Operativnog plana, pošalje svoju misiju na KiM.

Ban Ki Mun nije poništio odluku

Na zahtev Srbije, koju je podržala Rusija, 18. februara je sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti, na kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi.

Ban Ki Mun to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1.244 prema kojoj je KiM deo Srbije.

Skupština Srbije je odmah održala hitnu sednicu na kojoj su poslanici potvrdili raniju odluku Vlade o poništavanju protivustavne secesije, a šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je odmah povukao ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM.

Istog dana su izbili protesti Srba na KiM, a zatim i širom Srbije, a u Beogradu je 21. februara održan miting pod sloganom "Kosovo je Srbija", a ispred hrama Sv. Save moleban za sve stradale na KiM.

Tadašnji premijer Vojislav Koštunica je u govoru istakao da je "država Srbija poništila i poništiće svaki akt ilegalne, lažne države, silom stvorene na teritoriji Srbije."

Ogorčenje se, međutim, izrodilo u nekontrolisane nerede u kojima je nekoliko hiljada demonstranata kamenovalo nekoliko ambasada, dok je američka zapaljena i tom prilikom je život izgubio student Zoran Vujović (21) iz Novog Sada, dok je više od 150 demonstranata i policajaca povređeno.

Osam godina nakon napada NATO

Do protivustavne albanske secesije došlo je osam godina nakon što su NATO snage bez dozvole SB UN napale SRJ, odnosno Srbiju da bi potom na KiM ušle međunarodne snage (Kfor) i bila zavedena privremena Uprava UN nad pokrajinom (UNMIK).

Odmah potom u prisustvu Kfora počeo je progon Srba, koji je kulminirao martovskim pogromom 2004. tako da je iz pokrajine izgnano ili u enklave raseljeno preko 250.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca, uništeno i porušeno više od 150 crkava, manastira i spomenika srpske kulture uz uzurpaciju njihove i državne imovine.

U takvim uslovima, SB UN je 11. oktobra 2005. doneo odluku o pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini na osnovu Rezolucije 1.244 kojom je po okončanju sukoba KiM garantovana sustinska autonomija.

Direktni pregovori, uz posredovanje specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, počeli su 20. februara 2006. godine u Beču, ali je albanska delegacija odbijala svaki kompromis, pa i najviši mogući stepen autonomije insistirajući isključivo na nezavisnoj državi Kosovo.

Ahrisari koji se u pregovorima nije ponašao kao neutralni međunarodni posrednik, već izaslanik zapadnih sila, sačinio je potom sveobuhvatni plan za budući status Kosova.

Taj plan je 7. februara 2007. predao predsedniku Srbije Borisu Tadiću, a državni vrh ga odbacio kao neprihvatljiv, jer u etapama vodi ka bezuslovnoj nezavisnosti pokrajine, pa su dodatni pregovori na osnovu tog plana propali u decembru iste godine.

Na osnovu pravno nepostojećeg Ahtisarijevog plana, SB UN je 26. novembra 2008. usvojio odluku o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva i slanju misije EU (Euleks) na KiM.

Vlasti u Beogradu su se tome usprotivile i posle višemesečnih pregovora, usvojen je pravni okvir za delovanje Euleksa kojim je na osnovu Rezolucije 1.244 SB UN definisana njegova statusna neutralnost.

Samo 65 od 190 država UN

Misija Euleksa je na KiM raspoređena 9. decembra 2008. i praktično je pomagala kosovskim vlastima u razvoju i jačanju nezavisnog sudstva, policije i carinske službe i kosovskih institucija.

U međuvremenu je, zahvaljujuću uspešnoj diplomatskoj ofanzivi Srbije, nezavisnost Kosova priznalo samo 65 od 190 država UN.

Na zahtev vlasti u Beogradu 8. oktobra 2008. godine, Generalna skupština UN je pokrenula raspravu pred Međunarodnim sudom pravde o tome da li je jednostrano proklamovana secesija u skladu s međunarodnim pravom.

U spor se uključilo 35 zemalja, a u usmenoj raspravi, koja je počela 1. decembra, pored Srbije i autora Deklaracije o nezavisnosti, učestvovalo je 28 država.

Ne čekajući odluku MSP, šef međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt krajem januara ove godine doneo je strategiju koja treba da omogući albanskim vlastima da preuzmu kontrolu nad severom Kosova gde većinski Srbi ne priznaju nadležnost institucija nelegalne albanske države.

Tvorci ove strategije računaju s tim da će predstojeća odluka Međunarodnog suda pravde biti dvosmislena i da će zvanični Beograd neminovno, na ovaj ili onaj način, tada promeniti stav prema Kosovu.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić nazvao je Fejtov plan provokacijom"ilegalne" Međunarodne civilne kancelarije i "ilegalnih" institucija u Prištini i upozorio da to ne doprinosi stabilnosti pokrajine.

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je uoči Dana državnosti da Kosovo, kao entitet, bez saglasnosti Srbije nikada ne može postati članica UN, niti može biti rešen njegov budući status.

Koštunica: Vlada potpisala tajni sporazum sa Euleksom

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ponovo je danas, na dvogodišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova, optužio Vladu Srbije da je potpisala "tajni sporazum" sa Euleksom o "priznavanju granice Kosova".

"Sadašnja vlast je potpisala tajni sporazum sa Euleksom o priznavanju granice Kosova koji se ilegalno primenjuje pošto nije objavljen u Službenom listu Republike Srbije. Jasno je da je ovaj sporazum protivustavan i zbog toga ga sadašnja vlast ilegalno primenjuje", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.

Lider DSS ocenio je da su prethodne dve godine "najbolje dokazale da je Kosovo lažna država".

"Sve je u toj tvorevini lažno i nikakva država stvarno ne postoji, već postoje samo strane institucije i strane vojne baze. Nema nikakve države Kosovo, ali ima Euleksa i NATO baza", naveo je on.

Prema njegovim rečima, te dve godine su dokazale da je Ustav Srbije, usvojen na referendumu 2006. godine, najčvršći bedem za dugoročnu odbranu Kosova.

"Sve dok u Ustavu Srbije bude stajalo da je Kosovo Srbija ono će i biti naše, bez obzira na sva jednostrana proglašenja ove lažne države. I pored štete koju pravi sadašnja vlast u dogovoru sa međunarodnim faktorima, na današnji dan srpski narod potvrđuje da je Kosovo sastavni deo Srbije onako kako je to zapisano u Ustavu Srbije", naveo je Koštunica.

Dačić: Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, istakavši da je secesija srpske pokrajine suprotna međunarodnom pravu.

"Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije zato što bi time duboku udarila u temelje same svoje države i duhovnosti", rekao je Dačić novinarima po završetku međunarodne konferencije o vanrednim situacijama.

On je istakao da Srbija "nikada ne može priznati da ona sama nije to što jeste", podsetivši da "i sama činjenica što se ceremonija ustoličenja srpskog patrijarha obavlja u Pećkoj patrijaršiji govori o istoriji srpske državnosti".

Dačić je ponovio stav da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "duboko protivno međunarodnom pravu".

"Dve godine posle tog događaja, mislimo da je na međunarodnom pravu da zaustavi taj proces", rekao je on, zahvalivši se svim državama koje nisu priznale secesiju srpske pokrajine.

Dačić je istakao i da je "Srbija spremna da razgovara o svim problemima vezano za Kosovo i Metohiju", ističući da samo nije spremna da prizna jednostranu secesiju dela svoje države.

On je podsetio i da Međunarodni sud pravde u Hagu treba da iznese savetodavno mišljenje, na zahtev Srbije o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.

"Smatramo da će posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu nastupiti nova politička realnost", rekao je Dačić.

Bez američke ambasade nema odluka na Kosovu

Dve godine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti na Kosovu se ne donose nikakve odluke bez konsultacija sa ambasadom SAD, izjavio je šef kosovske nevladine organizacije "Cohu" Avni Zogiani.

"Bez konsultacija američke ambasade ni kosovska vlada, a ni međunarodni civilni predstavnik Piter Fejt ne donose važne odluke. Važnije je šta kaže američka ambasada od onoga što misli Fejt", rekao je Zogiani bečkom dnevniku "Standard".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

TV Avala: Dve godine borbe protiv nelegalne nezavisnosti Kosova

RTV Pink: Neslavna godišnjica