Izvor: RTS, 03.Jun.2012, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve decenije na čelu Kinoteke
Radoslav Zelenović obeležio dve decenije na čelu Jugoslovenske kinoteke. Film o tom periodu bio bi kombinacija svih žanrova, slikovito opisuje Zelenović. Bilo je komedije, a bilo je prostora i za horore, kaže Zelenović.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, koji je upravo obeležio dve decenije na čelu te institucije, izjavio je da bi "film o tom periodu bio kombinacija svih žanrova", ali da je "lepih stvari u Kinoteci bilo mnogo, mada vremena nisu bila laka".
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Bilo je tu ozbiljnih stvari, bilo je komedije, a bilo je prostora i za horore. Uvek sam želeo da karijeru završim u Jugoslovenskoj kinoteci, ali nisam pretpostavljao da će to trajati 20 godina", rekao je za Tanjug Zelenović uoči Dana kinoteke, koji se obeležava 6. juna.
"Nismo imali komunikaciju sa svetom, ali smo se trudili da ne dozvolimo da nas to zaustavi. Mnogo se toga uradilo, pre svega, na stvaranju povoljnih uslova da se ljudi u Kinoteci bave svojim poslom", rekao je direktor.
"Kinoteka danas može da se podiči mnogim stvarima, a ponajviše činjenicom, da za ovih 20 godina ni u jednom času nismo izneverili osnovno arhivističko pravilo - da to što nam je povereno čuvamo i sačuvamo", naglasio je Zelenović.
Radoslav Zelenović je podsetio da je 1999. godine u NATO agresiji raketiran depo koji je bio u Istorijskom arhivu Beograda, gde su se nalazili kolor negativi, izvorni materijali.
"Napravili smo novi depo, uz pomoć francuske i naše vlade. Otvorili smo Centar za digitalizaciju. Potpuno smo rekonstruisali depoe u kojima su zapaljive nitratne trake. Prvi put od nastanka Arhiva kinoteke, on je u potpunosti rekonstruisan", istakao je direktor.
Mnogo je urađeno i da se osvetli period od 1904. do 1943. godine, iz kojeg nismo imali sačuvane srpske filmove, za koje se znalo u teoriji.
"Sada sve filmove koji su nastali u tom periodu, a skupljali smo i male rolne od po 30 metara, možete da vidite i u 35-milimetarskom obliku, kao što i treba da izgledaju, a i na DVD izdanju. Uspostavili smo kontinuitet prema onome što se zove novi jugoslovenski i srpski film", podsetio je Zelenović.
Bogata kolekcija
"Pronađen je igrani film 'Karađorđe', san svih ljubitelja kinoteke u poslednjih 80 godina, zatim kompletna kolekcija producenata Svetozara Botorića, Đoke Bogdanovića, mnogi filmovi za koje nismo ni znali da postoje", rekao je Zelenović.
Zahvaljujući Centru za digitalizaciju, Kinoteka je rekonstruisala blizu 70 srpskih najugroženijih igranih filmova. "Tu je elektronika nezamenljiva, ali su svi ti filmovi vraćeni i na 35-milimetarsku traku, jer smo tako sigurni da su bezbedni u narednih sto godina", objasnio je direktor.
"Kroz kinoteku su prošli važni i značajni ljudi. Kada je osnovana Evropska federacija filmskih arhiva 1995. godine, pozvani smo da budemo članica, iako naša zemlja nije u EU", rekao je Zelenović i istakao da se kolekcija Jugoslovenske kinoteke smatra jednom od najkompletnijih na svetu.
"Čuvamo filmove 134 nacionalne kinematografije. To je ogromno breme, ali i zadovoljstvo. Ovde u Beogradu, pod jednim krovom, može da se sagleda kompletna svetska kinematografija od nastanka do današnjeg dana", rekao je Zelenović.
Direktor kinoteke je skrenuo pažnju i na delatnost Muzeja kinoteke, gde se dešavao veliki broj programa, svakog dana tri do četiri filmske projekcije.
"Obaveza je da se pokrene inicijativa da se Muzej u Kosovskoj ulici zaštiti kao spomenik kulture. On to zaslužuje. Od 1952. godine tu se bez prestanka prikazuju filmovi, a nove generacije treba to mesto da zaštite kao mesto filma zauvek", naglasio je Zelenović.
Što se tiče nove zgrade u Uzun Mirkovoj ulici, do kraja ove godine treba da se završi tehnički prijem.
"To će biti jedinstveno mesto, jer će projekciona dvorana moći da prikazuje sve ono što je snimljeno do danas na 35-mm traci, ali i sve ono što se snima u digitalnom obliku", objasnio je direktor.
Nova zgrada omogućava i da ogromno blago prateće filmske građa postane dostupno - projektori, kamere. Tu će biti muzej predmeta, dve biblioteke, dve bioskopske i dve digitalne sale, galerija", najavio je Zelenović.
Entuzijazam zaposlenih
Zelenović je ukazao na problem da je u Kinoteci i danas isti broj zaposlenih - 47, kao i pre dve decenije.
"Za ovih 20 godina Arhiv je uvećan za 20.000 filmskih kopija, što je jedna srednje razvijena evropska kinoteka, a to radi uvek isti broj ljudi. Entuzijazam je glavna reč kada su ljudi u Kinoteci u pitanju, ali ne može sve da se prepusti entuzijazmu. Nova zgrada ne može biti otvorena ako nema dvadesetak novih radnih mesta. Kinoteke ovog gabarita imaju na stotine zaposlenih", istakao je direktor.
Povodom Dana kinoteke - 6. juna, Zelenović je rekao da će se taj praznik "uvek obeležavati i u novom i u starom prostoru".
"Muzej u Kosovskoj će ostati mesto na kome ćete film moći da vidite u izvornom obliku. Festival nitratnog filma je sastavni deo naše proslave. Dolazi nam veliki broj filmskih arhiva i oni ne donose nove filmove, već, recimo, film o Beogradu iz 1922. godine. To je ono što je svrha Jugoslovenske kinoteke", objasnio je Zelenović.
"U Kinoteku dolaze ljudi iz okruženja, iz bivših jugoslovenskih republika. Festival nitratnog filma je odlična prilika da u bilateralnom odnosu rešimo neke probleme, da vidimo šta možemo da pomognemo jedni drugima, šta je neko u međuvremenu pronašao, a tiče se nas i naših prostora", dodao je Zelenović.
Zelenović je naglasio da na festival, koji se ove godine održava 14. put, dolaze ljudi koji se bave strukom i istorijom filma, ozbiljni istraživači.
"Zato je ovaj festival mesto gde otvoreno govorimo o problemima sa čuvanjem filmova, sa novim istraživanjima. Čuvanje filmova postaje naš najvažniji zadatak, jer niko ne zna koliko će još trajati filmska traka. Za sada znamo da traje sto godina. Sve što radimo su iznalaženja novih načina da se vek filmske trake produži", zaključio je Zelenović.
