Izvor: B92, 27.Maj.2013, 02:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve decenije Tribunala u Hagu

Beograd -- U Hagu se danas obeležava 20. godišnjica Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je osnovan 25. maja 1993. Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN.

Svečanosti je prisustvovao holandski kralj Vilem- Aleksander i visoki zvaničnici Tribunala.

Podsećajući da je Savet bezbednosti UN osnovao Tribunal 25. maja 1993. predsednik suda Teodor Meron tu je odluku nazvao "istorijskom", posle "50 godina neaktivnosti" posle Nirnberških procesa.

Osnivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suda bilo je "snažan odgovor na zločine" počinjene u bivšoj Jugoslaviji, "ne zbog odmazde, nego zbog vladavine prava", naglasio je Meron.

U to vreme, rekao je Meron, "niko nije mogao znati da li će se i kada ta ideja Saveta bezbednosti pretvoriti u praksu", a mnogi su bili u dilemi "da li će biti hapšenja, da li će biti suđenja i da li će sud koji su stvorili zaživeti".

"Danas, posle 20 godina, srećan sam što mogu da kažem da je ideja saveta bezbednosti postala pravilo, a ne izuzetak. Postala je realnost", kazao je Meron.

Radom Tribunala, uspostavljena je "nova era odgovornosti" u kojoj "međunarodna zajednica reaguje na teške zločina u ratu i miru". "Dužnost međunarodne zajednice je da deluje, a Tribunal je pokazao da je to moguće", zaključio je njegov predsednik.

Podsekretarka UN za pravne poslove Patriša O'Brajen rekla je da je Tribunal izraz "novopronadjene i ozbiljne posvećenosti međunarodne zajednice da svi koji počine zločine moraju biti pozvani na odgovornost".

Kao dostignuća Tribunala, O'Brajen je navela široku sudsku praksu i uspostavljanje porobljavanja, silovanja i mučenja kao ratnih zločina koji ranije nisu bili kodifikovani u međunarodnom pravu. Kažnjavanje zločina protiv žena "značajan je doprinos međunarodnoj pravdi".

Tribunal je "dao glas žrtvama" koje su, prvi put u istoriji međunarodnog prava u sudnici mogle da ispričaju šta su preživele i vide počinitelje zločina pred licem pravde, kazala je O'Brajen.

Ona je podvukla da je jedan od najvećih rezultata rada Tribunala i to što je utvrdio da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid. "To je kritična činjenica koju svi Bosanci moraju priznati", kako bi na tome zasnovali proces pomirenja.

O'Brajen je naznačila da je Tribunal pokazao da može biti suđeno šefovima država koji su odgovorni za ratne zločine i da je "suverenitet kao prepreka međunarodnoj pravdi - uklonjen" i da će odgovorni "lideri biti kažnjavani".

Gradonačelnik Haga Jozias van Artsen (Aartsen) podsetio je da je Tribuna s proleća 1999. podigao optužnicu zbog zločina na Kosovu protiv tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, Slobodana Miloševića.

Mnogi su, po rečima Artsena, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Holandije, kritkovali tu odluku, smatrajući da će optužnica omesti mirovni proces. Optužnica protiv Miloševića, naprotiv, dovela je do primirja uz posredovanje bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, ocenio je gradonačelnik Haga. Kao zaslugu, Van Artsen je Tribunalu pripisao i da je pokazao da je opravdana "međunarodna humanitarna intervencija", sugerišući da je takva intervencija slična kosovskoj sada potrebna i u Siriji.

Prvi tužilac Tribunala Ričard Goldston podsetio je na dane pokretanja rada Tribunala i prvi proces protiv bosanskog Srbina Duška Tadića, 1996, zajedno s tadašnjim Tadićevim braniocem, a sadašnjim sudijom Alfonsom Orijem.

U panel diskusijama, o radu Tribunala u proteklih 20 godina, govorili su i sudije Karmel Adjijus,Ogon Kwon i Kristof Flige, glavni tužilac Serž Bramerc i branilac Novak Lukić.

O dostignućima suda govorila je i generalna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Holandije Rene Džons-Bos.

Večeras će u haškoj gradskoj kući biti otvorena izložba posvećena radu Tribunala.

Kako je Tanjugu ranije rekla portparolka Tribunala Magdalena Spalinska, govoriće predsednik suda Teodor Meron, glavni tužilac Serž Bramerc i sekretar Džon Hoking. Delu svečanosti u glavnom foajeu Tribunala prisustovaće i visoki zvaničnici UN i holandskih vlasti, navela je Spalinska.

U drugom delu svečanosti, u Atrijumu Gradske kuće u Hagu, biće otvorena izložba o istoriji Tribunala i njegovim najvećim dostignućima, za dve decenije postojanja.

"Biće prisutni predstavnici međunarodnih institucija, drugih međunarodnih sudova sa sedištem u Hagu, kao i diplomatski kor, diplomate i ambasadori, uključujući diplomate iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i predstavnici dijaspore zemalja bivše Jugsolavije u Holandiji", kazala je Spalinska.

Haški tribunal je u dvodecenijskom mandatu optužio 161 lice - od toga 110 Srba, 34 Hrvata, devet Bošnjaka, sedam Albanaca i jednog Makedonca.

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron ocenio je da je Tribunal za 20 godina rada dao "značajan doprinos globalnoj borbi protiv nekažnjivosti" odgovornih za ratne zločine i uspostavljanju "vladavine prava u bivšoj Jugoslaviji".

Sa druge strane, Rasim Ljajić predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom smatra da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal za ratne zločine nije ispunjen ni 20 godina kasnije.

Više o tome čitajte u posebnoj vesti.

Procentualno, 68 odsto optuženih su Srbi - koji istovremeno čine 76 procenata osuđenih. Na Srbe se odnosi i 80 procenata svih izrečenih kazni i svih pet izrečenih doživotnih robija.

Pravosnažno ili nepravosnažno, dosad su osuđena 82 optuženika, na ukupnu kaznu od 1.215 godina zatvora: 62 Srbina - 974,5 godine zatvora, plus pet doživotnih, 12 Hrvata - 166 godina zatvora, pet Bošnjaka - 43,5 godina, dva Albanaca na 19 i Makedonac na 12 godina zatvora. Za 12 optuženika - po šest Hrvata i Srba - u toku je suđenje pred prvostepenim većem ili čekaju prvostepenu presudu.

Srbija je u Hag isporučila ukupno 46 optuženika.

Veselin Šljivančanin je u Hagu proveo ukupno 2.450 dana - osuđujuća presuda i taj “zatvor” i danas mu, kako kaže, izgledaju “čudno i prosto nemoguće”, a pita se "kad će neko da odgovara za moje vojnike". Intervju koji je dao Tanjugu prenosimo OVDE.

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su u novembru prošle godine skoro svih tačaka optužnice za zločine u Oluji.

A u februaru ove godine oslobođen je bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić.

Prva javna debata o radu međunarodnih krivičnih sudova održana je 10. aprila ove godine u sedištu Ujedinjenih nacija - bez učešća Sjedinjenih Država, bez prisustva predstavnika Haškog tribunala, a obeležile su je oštre kritike koje je na račun suda u Hagu izneo predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Portparolka Tribunala iz “ere” tužiteljke Karle del Ponte oštro je u intervjuu Tanjugu kritikovala konačne presude Anti Gotovini i Momčilu Perišiću, kao politički potez velikih sila koje sebi prave alibi za izbegavanje odgovornosti za intervencije širom sveta.

Haški tribunal je nažalost odustao od svog zadatka i bavi se prvenstveno "stvaranjem pravnog nasleđa koje odgovara velikim silama koje i same imaju slične situacije u operacijama intervencija širom sveta", rekla je Florens Artman.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Obeležavanje 20. godišnjice Haškog tribunala

Glas javnosti: Haški sud obeležava 20. godišnjicu

Blic: UN procesuiraju zahtev Srbije da preuzme haške osuđenike