Izvor: RTS, 03.Feb.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvadeset godina DS-a
Konvencijom pod nazivom "20 godina DS - Srbija na pravom putu", Demokratska stranka će obeležiti dve decenije od obnavljanja rada i povratka na političku scenu Srbije.
Demokratska stranka će, konvencijom pod nazivom "20 godina DS - Srbija na pravom putu", obeležiti dve decenije od obnavljanja rada i povratka na političku scenu Srbije.
Prema Statutu stranke, prioriteti u delovanju demokrata su efikasna država, nacionalne i evropske integracije, vodeća uloga Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u regionu, sigurnost i prava građana i društveni i privredni razvoj.
U ostvarivanju programskih načela i ciljeva, kako je navedeno u tom aktu, DS se rukovodi demokratskim i nenasilnim parlamentarnim i vanparlamentarnim sredstvima, ne prihvatajući nedemokratske, totalitarne ili druge nasilne metode.
U Statutu takođe piše i da DS, u cilju realizacije postavljenih ciljeva, sarađuje sa političkim strankama i udruženjima u zemlji i inostranstvu.
Na konvenciji, koja će biti održana u "Expo centru", gostima će se obrati lider stranke i predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović, koji je bio prvi predsednik i jedan od osnivača obnovljene stranke.
DS je u protekle dve decenije prešla put od opozicione stranke i jednog od najvećih boraca za uspostavljanje demokratije, do partije moderne evropske levice i nosioca aktuelne vlasti.
Od obnavljanja rada 1989. godine i konstituisanja stranačkih organa godinu dana kasnije, do sada, DS je okupila više od 170.000 članova, a zemlju je vodila, u koaliciji sa drugim strankama, u tri vlade od demokratskih promena 2000. godine.
Demokrate su sada "na vlasti" u 119 opština i gradova u Srbiji, u republičkom parlamentu imaju 64, u Skupštini AP Vojvodine 57 poslanika, a rejting se u poslednje vreme, u zavisnosti od autora istraživanja, kreće do 30 odsto podrške biračkog tela.
Osnivačka konferencija u Sarajevu 1919.
Istorija stranke počinje 1919. godine, kada je u Sarajevu održana osnivačka konferencija i izabran njen prvi predsednik - Ljubomir Davidović, a preteče DS bile su Srpska napredna stranka, koju su osnovali mladi konzervativaci 1881. godine, i kasnije formirana Samostalna radikalna stranka.
Na prvim izborima u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca 1920. godine, DS je pojedinačno osvojila najviše glasova, posle čega je, u koaliciji sa drugim strankama, formirala vladu, na čijem čelu je bio Davidović.
DS je u još nekoliko navrata tokom dvadesetih godina prošlog veka učestovala u vladi, a posle uvođenja diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929. godine, prešla je u opoziciju, u kojoj je ostala do Drugog svetskog rata.
Posle okupacije, deo rukovodstva DS koji je emigrirao u Veliku Britaniju, pristupio je vladi u izbeglištvu, a posle završetka rata i sporazuma Petra II Karađorđevića i Josipa Broza Tita, vratio se u zemlju kako bi učestvovao u radu Privremene vlade.
DS i njen tadašnji lider Milan Grol 1945. godine počeli su političku borbu protiv komunista, ali su ubrzo prestali s radom, jer nije bilo uslova za slobodno delovanje stranaka.
Povratak na političku scenu
Na političku scenu Srbije demokrate su se vratile novembra 1989. godine, kada je, usled promena u istočnoj Evropi, grupa od 13 intelektualaca održala konferenciju za novinare u beogradskom Domu omladine i tom prilikom saopštila javnosti da DS obnavlja rad.
Među tadašnjim osnivačima bili su Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović, Dušan Vukajlović...
Za prvog predsednika obnovljene DS izabran je Mićunović, a za predsednika Izvršnog odbora Čavoški.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990. godine, DS je u svakom sazivu parlamenta, izuzev od 1998. do 2000. godine - kada je bojkotovala izbore, imala predstavnike.
Na prvim višestranačkim izborima, decembra 1990. godine, nakon predizborne kampanje u kojoj su demokrate jedine imale TV spot i snimljenu emisiju radi televizijskog predstavljanja, uz slogan "Prelomite pametno", stranka je osvojila sedam mandata.
Za demokrate je taj period bio specifičan, jer su iz DS nastale nove stranke - najpre su se izdvojili Čavoški i Nikola Milošević, koji su osnovali Srpsku liberalnu stranku, a potom i Vojislav Koštunica, koji je, zbog odbijanja demokrata da se priključe koaliciji DEPOS, 1992. godine osnovao Demokratsku stranku Srbije.
Na skupštini DS 1994. godine za novog stranačkog lidera izabran je Zoran Đinđić, koji je stranku vodio do ubistva 2003. godine, posle čega je partiju, do narednih stranačkih izbora 2004, "preuzeo" Zoran Živković.
Te godine je za novog predsednika izabran Boris Tadić, koji stranku predvodi i danas, a te iste godine pobedio je i na izborima za predsednika Srbije.
Stranka se 1996. godine, pred savezne i lokalne izbore, priključila koaliciji "Zajedno", koju su činili i Srpski pokret obnove, Građanski savez Srbije i DSS.
Koalicija je pobedila u više gradova u Srbiji, ali tadašnja vlast nije htela da prizna rezultate izbora, što je rezultiralo tromesečnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Vlast je početkom 1997. godine, posle posredovanja misije Felipea Gonzalesa, donela leks specialis i priznala rezultate izbora.
Pobeda DOS-a
Demokratska stranka bila je i stožer okupljanja opozicije početkom januara 2000. godine, kada je formirana koalicija 18 stranaka - Demokratska opozicija Srbije, poznatija kao DOS.
Kandidat DOS za predsednika SRJ Vojislav Koštunica pobedio je na izborima 24. septembra tadašnjeg predsednika države i lidera Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, koji je tek posle organizovanih, masovnih protesta 5. oktobra priznao režultate izbora i prihvatio pobedu Koštunice.
Posle toga, DOS je pobedio i na republičkim parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, a Vladu Srbije formirao je Đinđić.
DOS se raspao u jesen 2003. godine, nedugo posle Đinđićavog ubistva, kada je i vlada izgubila većinu u skupštini, a na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra DS je nastupio samostalno i osvojio 37 mandata.
U novu vladu, koju su formirale DSS, G17 plus i koalicija SPO-NS, a koju su manjinski podržavali socijalisti, demokrate nisu ušle.
Na republičkim izborima januara 2007. godine DS je osvojio 64 mandata, a na vanrednim parlamentarnim, godinu dana kasnije, zajedno sa G17 plus, SPO, Sandžačkom demokratskom partijom Rasima Ljajića i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, u okviru koalicije "Za evropsku Srbiju" - 102 mandata.
Pokretač borbe za demokratiju
Prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke Dragoljub Mićunović izjavio je da je svaki od lidera te stranke ostavio pečat u njenom radu i da je pritom ostao dosledan reformisanju društva i unapređenju demokratije.
Mićunović je povodom obeležavanja dve decenije od obnavljanja rada stranke, istakao da DS nikad nije bila jača nego danas, o čemu svedoči učešće njenih članova na svim nivoima vlasti i u svim državnim organima, kao i to što je njen sadašnji predsednik Boris Tadić već u dva mandata šef države.
"Svako od nas je ostavio trag u stranci, ali je važno da nije bilo nikakvih zaokreta u držanju jedne principijelne linije ka reformisanju društva i unapređenju demokratije", rekao je Mićunović.
Potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac izjavio je da borba za modernizaciju Srbije koja je započela obnavljanjem rada te strankajoš nije završena, i da će o konačnoj pobedi demokratske ideje moći da se govori po ulasku Srbije u EU.
"Srbija još uvek bira između napred i nazad, između Evrope i prošlosti, i mislim da DS još uvek svoj konačni posao nije završila", izjavio je Šutanovac.
Prema njegovim rečima, iako cilj evropske budućnosti za koji su se građani jasno opredelili nije ostvaren, turbulentna vremena iz poslednje decenije prošlog veka ne mogu da se ponove.
"Još uvek u Srbiji nije ustanovljen jasan sistem vrednosti. I na poslednjim izborima smo imali temu da li EU ili ne, odnosno da li EU na način na koji su sve zemlje pristupile, ili po nekim našim uslovima, koji su po pravilu definisani tako da Srbija bude udaljena od EU, samim tim da bude udaljena od savremenog sveta", rekao je Šutanovac.
Pluralizam i demokratija
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je pojavljivanje DS-a na političkoj sceni Srbije pre dve decenije bilo značajan korak ka uspostavljanju pluralizma i demokratije.
"Demokratska stranka je značajno doprinela razvoju demokratije u Srbiji i snažnoj proevropskoj struji kojoj pripada većina građana Srbije", rekla je Liht.
Prema njenim rečima, u osnivačkom odboru stranke "okupio se krug ljudi koji bi se mogao nazvati pripadnicima intelektualnog miljea", ali da to nije značilo da je DS bila okrenuta samo intelektualcima.
Profesor Vladimir Goati, ocenio je da je DS pre dve decenije, kada je obnovila rad na političkoj sceni Srbije, bila jedna od ključnih političkih aktera i pokretač u borbi za demokratiju, a njenim pojavljivanjem počeo je razvoj pluralizma i pre nego što je to zakon omogućio.
Goati je rekao da su demokrate od obnavljanja rada stranke krajem 1989. i početkom 1990. godine, kada su konstituisani stranački organi, dala veliki doprinos u idejama i akcijama, koje su na kraju rezultirale promenama i uvođenjem demokratskih institucija.
Ključna stranaka na političkoj sceni
"DS je bila jedna od ključnih stranaka na političkoj sceni Srbije u periodu nakon obnavljanja višestranačja, a vremenom njen uticaj je rastao i zaključno sa 5. oktobrom bio verovatno najveći", naveo je Goati.
Profesor međunarodnog prava i jedan od osnivača stranke Radoslav Stojanović rekao je da petooktobarske promene i popravljanje imidža Srbije u svetu predstavljaju najveće uspehe koje je iznedrila Demokratska stranka.
Đinđić je našao pravi put borbe protiv režima Slobodana Miloševića, koji je predstavljao simbiozu kriminalne mafijaške organizacije i državne vlasti, izjavio je Stojanović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović ocenio je da je tokom ve decenije boravka na političkoj sceni Srbije Demokratska stranka je od partije intelektualaca, sa oko pet odsto podrške, prerasla u stranku koja uživa poverenje oko 30 odsto građana i koja je utemeljena u svim socijalnim kategorijama.
DS je danas sveobuhvatna partija koja ima podršku u svim kategorijama stanovništva. Uživa tridesetak odsto podrške birača, dva puta je pobedila na predsedničkim izborima i kao stožerna stranka formirala dve poslednje vlade.
