Izvor: Blic, 29.Mar.2011, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva učenika napravila program kojim roboti razumeju emocije
Metju Fernandez i Akaš Krišnan, dvojica srednjoškolaca iz Portlanda u Oregonu, osmislila su kompjuterski program koji robotima omogućava da razumeju ljudska osećanja. Na tu ideju su došli nakon gledanja filma Vila Smita "Ja, robot".
Ima jedna scena u tom SF filmu u kojoj se Vil Smit i prelepa naučnica Bridžet Mojnahan svađaju, da bi u prostoriju u jednom trenutku ušao njen robot i pitao je: "Da li je sve u redu, gospođo? U vašem glasu sam primetio povišene tragove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stresa."
U samom filmu, ta scena i nije jedna od uzbudljivijih, ali je pokrenula Metjua i Krišnana na razmišljanje, jer im je trebala ideja za školsko takmičenje.
"Hej, pa ovo je prilično kul", prisetio se tog trenutka Metju za "Njujork Tajms". "Pitam se ima li u tome nauke."
Ispostavilo se da nauke tu itekako ima, ali da postoji i jedan povelik problem. Savremeni kompjuteri su već neko vreme prilično dobri u tome da pokupe neki audio signal, pretvore ga u reč i onda identifikuju njeno značenje, ali Metju objašnjava da je ljudski govor mnogo složeniji od puke semantike.
Metju Fernandez i Akaš Krišnan: Žele da prave čipove za Nasine letelice
"Ako ja kažem 'sreća', i vi kažete 'sreća', to zvuči vrlo slično i kompjuter će pokušati te dve reči da uporedi", kaže Met.
Ipak, ono što je još uvek daleko od toga da postane jasno jeste da se utvrdi koji su to elementi audio signala koji pokazuju sreći ili bes kao kvalitet glasa. To je bio najveći izazov za Akašev i Metjuov naučni rad, zbog čega su mnoge noći proveli budni.
Rad koji su predali imao je 30 strana sa šiframa i 60 strana na kojima su ceo postupak objasnili.
"Emocija je u suštini meta-informacija, a to je veliki izazov", kaže Met. "Mnogi ljudi svoje algoritme prave na osnovu sistema prepoznavanja govora, jer su ti sistemi već utvrđeni. Ali, osećanja su sasvim drugačiji zadatak, pa je i naučni cilj nešto drugo."
Za početak, u govoru je najvažniji redosled reči, jer različit redosled istih reči otkriva potpuno različita značenja. Kod emocija, redosled je sasvim u drugom planu u odnosu na jačinu i energiju.
Algoritam koji su osmislili omogućuje im da utvrde emociju govornika na osnovu 57 različitih vrsta audio-signala i uporedili su ih sa signalima koje su ljudi već definisali kao 'srećan' ili 'ljut'.
Njihov algoritam još uvek ne prepoznaje osećanja kao što su "poverenje" ili "sarkazam", ali je u stanju da u realnom vremenu detektuje strah, bes, sreću ili tugu.
Metjuov i Akšev rad je pobedio na školskom takmičenju, a nagrade us uskoro počele da se nižu, a među njima je i nagrada na Intelovom Međunarodnom sajmu nauke i inženjeringa u San Hozeu u SAD. Najveće priznanje dobili su na najvažnijem naučnom takmičenju u SAD - Simens takmičenju - na kojem su dobili prvu nagradu i stipendiju od 100.000 dolara.
Njihov program ima čitav niz mogućih praktičnih primena. Oni trenutno rade na izradi čipa koji bi mogao da prepoznaje ljudske emocije i koji bi se ugrađivao u mobine telefone ili, jednog dana, u kompjutere koji upravljaju Nasinim letelicama.
Prošle godine su se povezali sa Janom van Santenom, istraživačem sa Univerziteta u Oregonu, a cilj im je da otkriju način da pomognu autističnoj deci da u govoru prepoznaju emocije. Deca bi nosila posebne ručne satove koji bi u realnom vremenu procesuirali ljudski govor, a korisnicima bi na displeju izašla reč s emocijom koju je čip prepoznao...
Povezane vesti: Više od 10.000 naučnika napustilo Srbiju Snovi važni za pamćenje Naučnici tvrde da su arogantni ljudi nesrećni Naučnici potvrdili postojanje "neurona ogledala" Roboti će uskoro zameniti i novinare?
