Izvor: Politika, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva su sveta uporedo rasla
Dobro došli u Berlin je prvobitni, originalni naslov "Kabarea" nastalog po knjizi Džoa Masterofa, na osnovu komada Džoana Van Drutena i priča Kristofera Išervuda. Muziku i songove po kojima je, inače, ovaj mjuzikl poznat, i prepoznatljiv, kao i po proslavljenim interpretatorima, poput Lajze Mineli, komponovali su Džon Kender i Fred Eb. "Kabare" je, kao gost, na sceni "Pozorišta na Terazijama", postavio reditelj i koreograf Čet Voker. Dirigent i aranžer agilnog, bujnog i burnog, pa melodioznog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << orkestra, Vojkan Borisavljević.
Predstave bez velikih iznenađenja. Videli smo dinamičnu, žustru, ekonomičnu, ali i poletnu i energičnu predstavu, jasnih, čitljivih linija, uigran, vatren plesni ansambl, Ivanu Knežević kao Seli, Nikolu Bulatovića kao Kliforda Bredšoa, Slobodana Stevanovića kao Ceremonijal majstora, i duet Šnajder–Šulc, Elizabeta Đorevska i Duško Radović kao središnje uočljive protagoniste.
Tridesete godine u Berlinu. Ljubav i nadolazeća nacistička mašinerija za širenje omraze, straha, nasilja, smrti. Lakoća, iluzije, bezbrižnost, kabare kao svet u svetu gde je sve lako i lepo, i opaka, preteća stvarnost koja zapljuskuje kabaretsku sanjariju, nadu, snove, očekivanja, lakoću življenja. Scenograf Marija Kalabić i kostimograf Snežana Šimić obiljem boja i tonova ocrtale su i suprotstavile ova dva sveta u kome se zapliću i raspliću dve ljubavne priče. U prvoj, svoju stazu u umetnost romana i scene traže romansijer Klif Bredšo i Seli Bouls, zvezda kabarea u klubu "Kit-Ket". Druga linija priče ne upućuje tako daleko i visoko. Nemica, gospođa Šnajder, izdaje sobe, i njen prosac, Jevrejin, gospodin Šulc, obožavalac voća, iz kruga su običnih ljudi, onih što od života ne traže odviše: malu srećicu, malu kućicu, ljubav skromnu, ako takva postoji! Reditelj ovaj par koristi da u spektakl, obojen pretnjom i zlokobnošću, ili bar rizičnošću koja prati i život i umetnost, uvede i nešto lakoće i humora, nešto plebejsko što stoji nasuprot zahtevnom, umetničkom.
Čet Voker ne skriva suprotstavljenosti. Naprotiv, dramatizuje ih sa merom i ukusom koliko to logika i teatralika mjuzikla dopušta. Priče reditelj i koreograf Čet Voker kazuje jednostavno, bez naglašenog upućivanja, politiziranja, ili moralisanja, ali ne i ravnodušno. U središtu predstave, Voker sa prijatnom, elegantnom lakoćom, bez emotivnih razlivanja i prelivanja, održava pitanja kakav je to svet u kome ljubav, ma kakvi njeni oblici i vidovi bili, jedva, i teško, opstaje.
Kabare je u predstavi Čet Vokera i "Pozorišta na Terazijama" svet bez koga ne možemo, svet iluzija bez kojih ni jedna zrelost, ni jedna ljubav, ni jedan život, nisu. Možda dublje i zasnovanije suprotstavljenosti od ove i nema. Ovaj duh, atmosferu, svetlost, boju, gestikulaciju, intonaciju, teatraliku, koju ova vrsta pozorišta odavno izgrađuje i bogati, Čet Voker doseže i ostvaruje u zavidnoj punoći i razbokorenosti osnaženoj i oplemenjenoj entuzijazmom, sigurnošću i samouverenošću sa kojom deluje čitav ansambl.
Seli Bouls, Nađa, Jasmina, ili Katarina, jedna je od hiljada devojaka koje oduvek, pa i danas, lebde između neba i zemlje, iluzija i zbilja, sna o životu u lepom prostranom carstvu umetnosti, i realnosti koja za puste snove ima malo razumevanja. Crvenokosa Seli Ivane Knežević, ljupka, gipka, pokretljiva, kinetički i emotivno napeta, začas je "zbrzala" ili "zbarila" starinskog, prilično konvencionalnog, uštirkanog i usukanog romanopisca Kliforda Bredšoua, kako ga tumači Nikola Bulatović. U rečniku današnjih devojaka ludica i sanjalica različitih formata i kvaliteta, Seli Ivane Knežević kreće se u rasponu od fraze lako ćemo, boli me uvo, do stare, narodske, igračka plačka! Her Šulc Duška Radovića znak je realnosti kao svakodnevice, života u skromnoj verziji, ali ne bez poezije i humora nereprezentativnih bića kakvih je najviše u ovom svetu. Osobitom blagošću, toplinom i brižnošću prožeta je gospođica Šnajder Elizabete Đorevske.
Ono večno kabaretsko koje nije samo žanr, teatar, već i sastavni deo svakog života i bića, pa i onog ozbiljnog i posvećenog, najizdašnije je zračilo iz Ceremonijal majstora Slobodana Stefanovića. Miroljub Turajlija kao Ernst Ludvig, odmeren, tačan. Frojlajn Kost Ane Maljević dodaje izrazitosti onog što je kabare, njegovo lice i maska, zavodljivost i setnost.
Precizan, ali ne i sputan spektakl, prijatno veče poletne, skladne, oslobađajuće muzike, pesme, i igre u tradiciji džez baleta i teatralike kabarea.
[objavljeno: ]
