Izvor: Blic, 07.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva pitanja za bankare
1. Kakvo je vaše viđenje bankarskog tržišta Srbije, da li imate
probleme sa naplatom potraživanja?
2. Da li banka planira ove godine racionalizaciju poslovanja zatvaranjem filijala ili planira proširenje mreže?
Mr Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i razvoj novih bankarskih proizvoda u „Komercijalnoj banci”
1. U vreme krize koju, između ostalog, karakteriše nelikvidnost i privrede i javnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sektora i građana, problemi naplate su jedna od ključnih ili kritičnih tačaka odnosa banke prema klijentima.
Koliko će se problem naplate produbljivati zavisi prevashodno od toga da li će privreda beležiti rastuće ili opadajuće stope, koliko će se banke odgovorno odnositi prema opredeljivanju svoje poslovne politike u smislu odobravanja novih i naplate ranijih plasmana. Problema ima i biće ih, ali je sada posebno bitno pronaći onu tanku liniju između minimiziranja kreditnog rizika koji preuzima banka i omogućavanja poslovanja klijenta.
2. Banka već godinama, sistematski analizira rezultate i sprovodi racionalizaciju svoje mreže i optimizaciju korišćenja svih raspoloživih potencijala. Od sredstava, preko kadrova do mreže. Kriza utiče na poslovanje i ponašanje svih aktera ekonomskog života. Stoga će i sve ono što utiče ne samo na banku nego i na njene partnere i klijente, dakle na sve elemente na osnovu kojih se radi izračunavanje optimuma organizovanja i angažovanja, biti uzimano u obzir. Nemamo u planu da zbog krize otpuštamo zaposlene, niti da zatvaramo poslovne jedinice, ali i sa krizom i bez krize razvoj mreže će direktno zavisiti od tržišnih signala. Tamo gde postoji tražnja i potreba, gde kost-benefit analize i biznis-planovi pokažu isplativost osvajanja novih tržišta i otvaranja novih ekspozitura, banka će adekvatno reagovati širenjem mreže i poslovanja. I obrnuto.
Danilo Đurović, član Izvršnog odbora Eurobanke EFG
1. Usporena ekonomska aktivnost, u kombinaciji sa deprecijacijom dinara, mogla bi da izazove privremene ili čak trajne poteškoće za korisnike kredita (stanovništvo i kompanije) u pogledu servisiranja njihovih dugova. Shodno novonastaloj situaciji, banke treba pažljivo da prate performanse svog kreditnog portfelja i poslovanje klijenata, kako bi ih podržale u pronalaženju rešenja ukoliko dođe do privremenih problema sa otplatom - kao što je restrukturiranje dugova. Još jedan od važnijih prioriteta u ovom periodu jeste upravljanje likvidnošću banaka. Bitno je napomenuti da je bankarski sistem u Srbiji na zdravim nogama, te da se očekuju pozitivni efekti mera koje su NBS i Vlada donele u prethodnom periodu kao odgovor na efekte krize, kao i donošenje novih mera koje će omogućiti što brži i bezbolniji izlazak iz krize.
2. Nakon akvizicije „Nacionalne štedionice”, krenuli smo sa strategijom spajanja više manjih filijala u veće. Tako smo na pojedinim mestima zatvorili, a na drugim otvorili nove filijale, jer smo pronalazili jeftinije i nove prostore za svoje poslovanje koje smo lakše mogli da prilagodimo svojim potrebama. Ovo je proces koji se još nije okončao, tako da možemo reći da smo još uvek u fazi racionalizacije svoje mreže. Trenutno naša poslovna mreža broji 120 filijala širom Srbije i 11 poslovnih centara za rad sa privredom. Očekujemo da taj broj ostane nepromenjen do kraja ove godine.
Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”
1. Bankarski sektor Srbije je sasvim stabilan, a u poređenju sa većinom zemalja u regionu čak je i stabilniji ako se analiziraju najznačajnije bankarske kategorije. Ali, ekonomska kriza će se nezaobilazno odraziti u bilansima banaka preko povećanja problematičnih kredita, i to će pojačati probleme u nekim bankama. U Srbiji, zbog restriktivne monetarne politike i ograničenja u rastu, ne očekuju se veći problemi, posebno kada se radi o fizičkim licima, kod kojih su ograničenja zaduživanja bila striktna. Kada je reč o korporativnom sektoru, u pojedinim delovima bankarskog sektora može doći do određenih problema ako se kriza nastavi, što je sada verovatno. Naime, neke banke, posebno one koje su došle poslednjih godina, htele su brz rast po svaku cenu. „Rajfajzen banka” u tome nije učestvovala, sve vreme je vodila konzervativnu risk politiku, i banka nije htela da se bori za tržišni udeo po svaku cenu.
2. Kriza jeste uticala na redefinisanje nekih planova, kao i kod svih drugih banaka uostalom. Ali, najvažniji planovi ostali su nepromenjeni. Promene se odnose na određene kratkoročne i srednjoročne planove, a dugoročno gledano - strategija banke ostaje nepromenjena. Što se tiče broja filijala, mi smatramo da je sadašnji broj filijala od 102 optimalan za sadašnje potrebe tržišta i ne planiramo da povećamo broj tokom 2009. godine.
