Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva minuta
DRŽAVA SRBIJA ĆE ISPLATITI NAGRADU od milion evra za informaciju koja će pomoći da se locira i uhapsi bivši komandant Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić. Zvuči kao poternica, a kako ona grafički izgleda imao sam priliku da vidim još 2002. godine u američkoj vojnoj akademiji Vest Point u kabinetu pukovnika Majkla Miza, inače profesora na katedri društvenih nauka. Na zidu iza njegovog radnog stola visile su poternice za Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem.
"Bio sam dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine u Bosni u sastavu snaga SFOR-a. Mali suveniri iz tog vremena!", objasnio mi je uz osmeh pukovnik Miz.
Dakle, država Srbija kasni za Vest Pointom pet godina. U poternicama. Hoće li one u srpskoj javnosti izazvati novi osećaj izdaje, ili nove paranoje, ili je to samo potvrda da se odgovornost personifikuje, a pravda zadovolji. No, u tom kontekstu ne zaboravimo da su Srbi iz BiH prihvatili Dejtonski sporazum ne samo zato što je tim sporazumom priznata Republika Srpska, već i zbog toga što se u tom sporazumu uopšte i ne spominju nikakvi agresori, ni žrtve agresije, ni dželati ni žrtve...
TURSKA JE ZAHLADILA ODNOSE SA SAD zbog jedne rezolucije u američkom Kongresu u kojoj se navodi da je Turska svojevremeno izvršila genocid nad Jermenima. Ankara sličan problem ima i sa Parizom, no pitanje genocida kao da je dugo vreme za Ameriku zapravo bilo pitanje informisanosti po formuli "nismo znali". Naime, još 1915. godine, kada su komunikacije bile primitivne, "Njujork tajms" je objavio 145 priča o turskim masakrima nad Jermenima. Gotovo 80 godina kasnije, isti list je izvestio o genocidu u Ruandi samo četiri dana pošto je počeo, navodeći da je već ubijeno "desetine hiljada" stanovnika Ruande. Od Henrija Morgentaua, američkog ambasadora u Konstantinopolju 1915. godine, koji je imao dobre veze u Turskoj, do Čarlsa Tvajninga, eksperta za Kambodžu u američkoj ambasadi u Bangkoku, 1976. i 1977. američki funkcioneri imali su stalan priliv informacija o tome šta se događa. Pa, ipak, 1979. Karterova administracija organizovala je glasanje u Odboru za akreditive UN u korist crvenih Kmera omogućivši tim varvarskim ubicama da zauzmu mesto Kambodže u UN deset godina pošto su bili svrgnuti. Reganova administracija je 1987–1988. obezbedila Iraku godišnje američke kredite za poljoprivredu vredne preko 500 miliona dolara u isto vreme kada je Sadam Husein uništavao Kurde bojnim otrovima. Niko nije sprečio sultana Abdula Hamida da pobije Jermene, Hitler je bio ohrabren činjenicom da se niko ne seća Jermena, a Sadam Husein je u poređenju sa Homeinijem tada bio manji problem i zato je i dobijao američke kredite, nemačko, britansko, francusko, brazilsko i ostalo naoružanje...
Formula "nikad više" koja se odnosi na Jevreje i holokaust mogla bi, dakle, kao što je primetio pisac Dejvid Riv, da se danas definiše i kao: "nikad više Nemci neće ubijati Jevreje u Evropi 40-ih godina".
Predsednik SAD Ronald Regan je 1985. godine izvršio pritisak za ratifikaciju konvencije o genocidu tek pošto je posetio grobove SS trupa u Bitburgu, što je izazvalo talas revolta u SAD.
Znači, Ankara bi trebalo da se zamisli zašto je rezolucija o genocidu nad Jermenima upravo sada doneta u Vašingtonu.
AMERIČKE RAKETE PRESRETAČI koje SAD nameravaju da postave u Poljskoj kao deo protivraketnog štita mogu biti ofanzivno oružje i predstavljaju pretnju Rusiji jer za dva minuta mogu da dolete do Moskve, izjavio je u Moskvi doktor tehničkih nauka Vladimir Zavalij. Istovremeno, u Moskvi su američki državni sekretar i ministar odbrane Kondoliza Rajs i Robert Gejts potvrdili namere Vašingtona da se antibalistički raketni štit postavi u Poljskoj i Češkoj, što je za Rusiju teško prihvatljivo i razumljivo. Te dve minute raketnog leta do Moskve mnogo je manje vremena nego što je u vreme velike kubanske raketne krize trebalo sovjetskim raketama da sa Kube eventualno dolete do Njujorka ili Vašingtona. U ono vreme predsednik SAD Džon Kenedi bio je spreman da zbog tih sovjetskih raketa na Kubi rizikuje i nuklearni rat sa Sovjetskim Savezom. Da Hruščov nije povukao te rakete, uz diskretno američko obećanje da će za uzvrat i SAD povući iz Turske rakete "jupiter" i "tor", svet bi završio u nuklearnoj apokalipsi. Ko je danas Kenedi, a ko Hruščov?
BUNDESVER VEŽBA SUPROTSTAVLJANJE NASILJU NA KOSMETU, DA SE NE PONOVI MART 2004. Vežbe se odvijaju u Hamelburgu, u centru za UN za obuku. Zamak koji su Srbi zauzeli, a Srbi, je l', uvek nešto zauzimaju, zove se "Bonland". Vojnici glume civile i vojnike. Po 500 na obe strane. Civili su ranjeni, ili se šokirani okupljaju oko mesta eksplozije tako da vojnici ne mogu da priđu i intervenišu. Vojnici su i atentatori, otmičari i provokatori. Počinioci i žrtve. Tu su uloge ipak relativno ravnopravno podeljene na Srbe i Albance. Najteže je pronaći vojnika koji će da glumi mrtvaca. Ne sme da progovori ni jednu reč. Da svaki dan bude mrtav. Jedva su jednog našli, čovek nije voleo da priča.
Savršeno je glumio poginulog na Kosmetu.
Usred Nemačke.
[objavljeno: 14/10/2007]
