Izvor: RTS, 08.Apr.2013, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva minuta tišine za žrtve holokausta

U Izraelu sirenama označen početak dva minuta tišine u znak sećanja na žrtve holokausta. U Aušvicu "Marš preživelih", a u Izraelu niz manifestacija.

Prodoran zvuk sirena širom Izraela, tačno u 10 sati po lokalnom vremenu, označio je danas dva minuta tišine u znak sećanja na šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti i njihovi saveznici u Drugom svetskom ratu.

Izrael je zatvorio jedan granični ulaz u Pojas Gaze jer su danas, na dan sećanja na žrtve holokausta, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa te teritorije, kojom upravlja ekstremistički pokret Hamas, ispaljene rakete na teritoriju Izraela.

Izraelska vojska je saopštila da je zatvorila terminal Kerem Šalom i da će otvoriti drugi prelaz, ali samo za humanitarne potrebe.

Pešaci na ulicama su zastali u hodu, vozači su zaustavili svoja vozila i stali pored da pognutim glavama odaju poštu žrtvama.

U Izraelu se održava čitav niz ceremonija povodom Dana holokausta. Obeležavanje je počelo sinoć u Memorijalnom centru Jad Vašem u Jerusalimu. Glavna tema ceremonije je bila sedam decenija od ustanka u varšavskom getu, koji se smatra simbolom jevrejskog otpora nacistima.

Danas se u Jad Vašemu polažu venci, a potom će se u Knesetu - izraelskom Parlamentu na plenarnoj sednici čitati imena žrtava.

Međunarodni Dan holokausta se širom sveta obeležava 27. januara, na dan kada je oslobođen logor smrti Aušvic. U Izraelu se Dan sećanja na heroje o mučenike holokausta - Jom hašoa poklapa s ustankom u varšavskom getu po hebrejskom kalendaru, podseća Asošiejted pres.

Predsednik Izraela Šimon Peres je obraćajući se sinoć stotinama preživelih i njihovim porodicama, izraelskim liderima i diplomatama, istakao da svet mora da se zapita kako režim kakav je u Iranu može da negira holokaust i preti novim holokaustom tako brzo nekon što je toliko miliona ljudi izgubilo svoje živote.

Na ceremoniji je govorio i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, čitane su pesme i psalmi i dva glavna izraelska rabina izgovarali jevrejske molitve za mrtve. Netanijahu je takođe pomenuo Iran, istakavši da mržnja prema Jevrejima nije nestala, ona je zamenjena mržnjom prema jevrejskoj državi.

"Marš živih" u Aušvicu

Više od 11.000 mladih jevreja iz celog sveta zajedno s vršnjacima iz Poljske, proći će danas tri kilometra dug put u nacističkom logoru Aušvic, da u 22. "Maršu živih" odaju poštu žrtvama holokausta.

Taj put smrti, od kapije sa ciničnim napisom "Rad oslobađa" koji su nacisti postavili na taj najveći logor u okupiranoj Poljskoj, da bi prikrili njegovu svrhu, do gasnih komora u delu logora Aušvic-Birkenau, zajedno sa mladima prećiće i oko 500 preživelih logoraša.

Ovogodišnji Marš živih predvode predsednik Svetskog jevrejskog kongrea Ron Loder i načelnik Generalštaba izraelske armije i general Beni Ganc.

"Marš živih", kao obrazovni program za mlade Jevreje, da ne bi zaboravili pouke iz strahota i tragedije svog naroda u Drugom svetskom ratu, organizuje Ministarstvo prosvete Izreala u saradnji sa poljskim institucijama i nevladina organizacija "Marš živih", na dan Jom hašoa, kada Jevreji odaju poštu žrtvama holokausta.

Uz obilazak koncentracionih logora zajedno sa poljskim vršnjacima susreću se i sa Jevrejima koji su preživeli hlokaust i Poljacima koji su im tokom rata pomagali, a Izrael im je zahvalio titulom - "Pravedni među narodima sveta".

U prvom "Maršu živih" 1988. godine učestvovalo je 1.500 mladih, a od 1996. održava se svake godine.

Najmasovniji "Marš živih", sa 20.000 učesnika, prošao je najvećom nacističkom "fabrikom smrti" 2005. godine, kada je obeležena 60. godišnjica oslobođenja logora Aušvic, a predvodili su ga tadašnji premijeri Izraela Arijel Šaron i Poljske Marek Belka.

"Marš živih" završava se predveče molitvom za mrtve - "kadišom", ispred spomenika žrtvama logora i holokausta.

Najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic otvoren je 1940. godine, a od 1942. godine proširen je i na kompleks Birkenau, s gasnim komorama.

U celom kompleksu Aušivc-Birkenau stradalo je do oslobođenja oko 1,1 milion ljudi, najviše Jevreja, ali i Roma, Poljaka, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika drugih naroda.

Tokom holokausta nacisti su pobili šest miliona Jevreja sa svih strana Evrope, a istoričari procenjuju da je među njima moglo da bude i do 3,3 miliona poljskih Jevreja.

Nastavak na RTS...