Izvor: Politika, 07.Dec.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva lica nemačkih ultranacionalista
Iako ideologije radikalne desnice u Nemačkoj i u Austriji deluju slične ili čak iste za posmatrače van tih stranaka, strukture, javno deklarisani ciljevi i popularnost među biračima ova dva bloka se dijametralno razlikuju.
Glavni predstavnik ekstremne desnice u Austriji, to jest njeno građansko krilo, kako ga u dosijeima definiše državna bezbednost, jeste Slobodarska partija (FPOe), treća stranka po zastupljenosti u Austrijskom parlamentu. Na izborima 29. septembra ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slobodari su osvojili 20,51 odsto glasova, to jest 40 poslaničkih mandata – samo za sedam manje od narodnjaka, odnosno za dvanaest manje od socijaldemokrata koji će formirati novu koalicionu vladu.
U „zlatnoj” epohi pod vođstvom Jerga Hajdera, na izborima 1999. godine FPOe je bila druga po jačini parlamentarna stranka, iza socijaldemokrata (SPOe), a ispred narodnjaka (OeVP).
S druge strane, nemačka Nacionaldemokratska partija (NPD), koja se otvoreno deklariše kao neonacistička, ne samo da nije zastupljena u Bundestagu – na septembarskim izborima osvojila je svega 1,1 odsto glasova – već postaje sve izvesnije da će joj, posle višegodišnje političke rasprave, biti izrečena zabrana rada i okupljanja.
Poređenjem stranačkih predstavnika ekstremne desnice u dve zemlje ne bi se ipak trebalo prepustiti utisku da su ideje ultradesničara prihvatljivije za Austrijance.
Prema procenama vodećih empirijskih instituta Nemačke, ali i nadležnih državnih organa, njihovi politički zahtevi naišli bi na odobravanje i na značajan odziv birača, ukoliko bi bili „mudro formulisani”. Reč je rasizmu, to jest „vrednovanju” moralnih, fizičkih i umnih sposobnosti po nacionalnom poreklu, o antisemitizmu deklarisanom kao briga za Palestince ili kao neophodnost odbrane stanovništva od pljačke globalista. Mahom se ispoljava u opštoj mržnji prema svemu stranom, a u nekim slučajevima selektivnoj mržnji, pre svega prema migrantima turskog porekla. Sve to uz veličanje sopstvene nacije.
„Nemački birači se ustručavaju da daju glas stranci koja sledi nacionalističku, narodno-suverenu i revanšističku ideologiju prohujalih vremena”, zabeleženo je u ovogodišnjoj analizi nemačkog Biroa za zaštitu ustavnosti (državna policija). Ustavobranitelji su, pri tom, opomenuli vladu u Berlinu da ne bi trebalo da ispusti iz vida da neuspesi i nepopularnost neonacističke stranke ne znače da su njihove ideje neprihvatljive. To su potvrdili i vodeći nemački empirijski instituti Forsa i Emnid, izračunavši da „neke ideje NPD”, dakle ideološko-politički potezi, nailaze na razumevanje i prihvatljivost u javnosti koja varira između 20 i 25 odsto.
Prividna umerenost, ili suzdržanost, objašnjava široku popularnost austrijske stranke, odnosno zaziranje birača u Nemačkoj od NPD. Dok se austrijski slobodari predstavljaju u javnosti kao građanska, demokratska stranka „odana (nemačkom) narodu”, NPD nastupa sa ideoloških pozicija Hitlerove NSDAP.
Istoričari i analitičari u Nemačkoj i Austriji ističu da su (neo)nacistički, odnosno postnacistički koreni dve stranke neprevidivi, a da su razlike u nastupu proistekle iz prvobitne orijentacije „uklesane u njihovim kamenima temeljcima”.
Slobodarska partija Austrije proistekla je iz postnacističke stranke osnovane posle Drugog svetskog rata, uz svesrdnu pomoć američke kontraobaveštajne službe CIC. Zamišljena je kao „katalizator frustracija” poraženog austrijskog stanovništva, ali i kao garant da će Austrija u slučaju eskalacije sukoba sa tadašnjim SSSR-om stati na stranu SAD i, u najmanju ruku, organizovati gerilski rat u Alpima, u obimu i po ukusu zapadnih saveznika.
Nacionaldemokratska partija Nemačke osnovana je tek 1964. godine, na predlog britanske obaveštajne službe MI-6. Svrha njenog postojanja, međutim, nije bila u podsticaju preobražaja (neo)nacističke stranke u građansku partiju, već želja Londona da drži deklarisane naciste na oku i na okupu.
Iz tajnih dosijea MI-6, ali i britanske vlade, proizlazi da nemački Bundestag nije bio voljan da odobri osnivanje stranke. Zeleno svetlo iz Bona dato je tek kada je britanska vlada, na predlog njene obaveštajne službe, zahtevala od vlade u Bonu „da stvori uslove za osnivanje NPD”.
M. Kazimirović
objavljeno: 08.12.2013
