Izvor: Blic, 06.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva događaja
Dva nezavisna događaja obeležila su jučerašnji 5. oktobar. Prvo je bilo oglašavanje porodica gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića koji su pre šest godina, kako su pokazali rezultati ponovljenih veštačenja, ubijeni u kasarni na Topčideru.
Postupak nije pokrenut čak ni protiv onih koji su godinama obmanjivali javnost tvrdnjom da su se gardisti međusobno poubijali. Otac nastradalog Dražena, ogorčeno kaže da mu je više nepodnošljivo i da je ovo razvlačenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sramota za državu, vojsku, pravosuđe. Za sada nema nagoveštaja da će se slučaj pomeriti s mrtve tačke... Kao da više nikoga nije ni briga.
Drugi događaj je nešto pozitivniji. Jedanaest i po godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, jedna ulica u Beogradu ponela je njegovo ime. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas iskreno je rekao da je žalostan što posle toliko godina država Srbija i njeni organi nisu uspeli da kažu ko je ubio Ćuruviju, naredio njegovo ubistvo i šta sve stoji iza toga. Predstavnici udruženja novinara još jednom su pozvali tužilaštvo da se ozbiljnije pozabavi slučajem.
Nepobitno je da je 5. oktobar predstavljao prekretnicu u razvoju Srbije, ali navedena dva događaja jasno govore da se moralo uraditi mnogo više. Možda je najbolju ocenu jučerašnjeg datuma dao nekadašnji britanski ambasador Čarls Kroford koji je u autorskom tekstu objavljenom u „Blicu nedelje” napisao: „Bolje je biti u sporoj traci ka oporavku nego u brzoj traci ka propasti”.
