Izvor: Večernje novosti, 21.Jan.2018, 09:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva Dimitrijevića

Aleksandar Obrenović je hrabro zakoračio u hladnjikav okean i zaplivao. Bela pena najednom je uzburkala vodene rubove JEVREM Dimitrijević se kasno rodio. Da je kalendarske pravde, stajao bi pred kraljevskim dvorom, te majske noći 1903. godine, uspravan i odlučan spram grupe zaverenika, sabljom ih sekao redom i požrtvovanim gestom spasao svoju voljenu. Ili bi i njega bacili s balkona. A možda su ga, tamo, zaista, i ubili. Jutro u Bijaricu, negde u leto 1895. godine. Oseka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je naveliko otkrivala noćne ožiljke u peščanim otiscima podno dvorca "Sašino", sveža borovina širila nozdrve, sunce tek krenulo da bistri nebo. Aleksandar Obrenović je hrabro zakoračio u hladnjikav okean i zaplivao. Bela pena najednom je uzburkala vodene rubove. Ogromni talas poklopio je kraljevsku glavu. Prva dama kraljice Natalije, Draga Mašin, u korsetu i dugoj haljini, skočila je u pomahnitalo more i sigurne smrti spasla mladog kralja. Saša se tada zaljubio. A posle i Jevrem.PROČITAJTE JOŠ: ZAPISI IZ PARIZA: Pica sa ćevapima SLIKU Drage Mašin Jevrem Dimitrijević je, prvi put, tada još kao dvanaestogodišnji surdulički osnovac, ugledao neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Antidatirana ljubav na prvi pogled više nije prestajala, ni kada je 1953, noseći u džepu samo njenu fotografiju, kroz zavejana bespuća Karavanki, bežao prema Insbruku i Beču. Šta će Jevrem u Austriji? Vukla ga je sudbina, preko Pariza, ka onoj plaži u Bijaricu, obalskom baskijskom gradiću, o čijim mu je čarima u dugim poratnim noćima potanko pričao njegov otac Krsta, solunac, koga je tamo na oporavak isporučila lađa francuska. Posle prekinutih studija i nekoliko epizodnih glumačkih uloga, dohvatio se foto-aparata kojim je, na stalnom putovanju između ova dva francuska grada, islikavao svoj svet. Jevremov pariski stan, subota po podne. Gomila hartije na stolovima, zidovi podbuli od komšijske poplave. Na njima, fotografije. Draga i Aleksandar na sve strane. Francuski političari, poznata lica. Tu je, na slici, i njegova Režin. Ne liči na Dragu. Ima s njom dvoje dece. I, usput, još šestoro. Fotografsko oko. Zapazi ženu, i rađaju se deca. Unučadi ima, i sam ne zna koliko. Nije ljubomoran na kralja Aleksandra. A nije ni na Dragu, već na druge, bila njegova bivša supruga. SVE što je za pola veka sakupio o Dragi i Saši strpljivo slaže u idealizovano romantično svedočanstvo svog života, nevešto s ljubavlju ispisan almanah, nasumično na dva jezika, portfelj metarskih razmera, koji broji više od 400 stranica. Spisi, fotografije. Isečci iz novina. Seckano, lepljeno, pisano, razdvojeno, spojeno, crtano. Sličice, pisanija, hvalospevi, putopis, krasnopis. Upravo, ukrivo. Razglednice, karte, pisma. Tri najlepša grada na svetu, Pariz, Bijaric i Beograd. Ne može da se štampa, mora slikom da se prenese. Čudna je sudbina Drage Mašin. Jedan Dimitrijević, Dragutin, hteo je da joj zatre tragove, drugi, Jevrem, čuva ih kao relikviju. Kod Jevrema je vreme stalo 1903. godine. Sat na mokrom zidu uzalud otkucava minute.

Nastavak na Večernje novosti...