Izvor: Blic, 06.Jul.2013, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dužnička kriza na izmaku?

Glavni ekonomista Unikredit Dojčland banke Andreas Res kaže da ne može da veruje da mediji pišu o ponovnom rasplamsavanju dužničke krize, dok njegov kolega, stručnjak za finansije Volfgang Gerke smatra da kriza nije prošla.

- U Portugalu je politička situacija napeta, ali kada pogledate kakav napredak je ta zemlja ostvarila na planu strukturnih reformi i štednje - ne verujem da to može da se nazove povratkom krize – rekao je Res.

Gerke, pak, smatra da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je kriza samo prigušena ekstremno velikom količinom novca emisionih banaka kao i novcem iz spasilačkih fondova.

- Nije nikakvo iznenađenje što su tržišta ođednom ponovo postala nervozna, da nemaju poverenja u preduzete mere. Zbog toga je dužnička kriza i dalje u toku – kaže on.

Krizno žarište broj jedan u ovom trenutku je Portugal, navodi radio. Tamo su dva ministra podnela ostavke jer više nisu želeli da učestvuju u spornoj vladinoj politici štednje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da bi državni dug Portugalije naredne godine mogao da se popne na 140 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) ako se konjunktura bude razvijala lošije nego što je očekivano.

Tako gledano, malo je verovatno da bi Portugalija od sredine 2014. ponovo mogla sebe da finansira na tržištu - kada isteknu krediti zemalja evrozone, Evropske centralne banke i MMF. Drugim rečima: potreban je drugi paket za spas Portugala, navodi Dojče vele.

Navodi se i da stručnjaci upravo ispituju da li je Grčka ispunila uslove za narednu tranšu kredita. Vlada u Atini je u sredu morala da prizna da nije uspela da u potrebnoj meri redukuje broj radnih mesta u javnom sektoru. Nema napretka ni u privatizaciji.

Res i pored toga nalazi reči hvale za zemlju u kojoj se rodila dužnička kriza.

- Grčka je na planu štednje već postigla mnogo. Ali, tačno je i da mora još dosta toga da se uradi kada su u pitanju strukturne reforme – ukazao je on.

Otpis dugova

I pored svih mera štednje, grčki dug je ponovo dostigao 175 odsto BDP-a. Cilj kreditora da se do 2020. godine on smanji na 110 odsto izgleda sve manje realno. Mnogi stručnjaci smatraju da je neizbežan novi otpis dugova te zemlje.

To bi, kako se navodi, pogodilo i nemačke poreske obveznike. To je škakljiva tema u vreme predizborne kampanje. Zbog toga Grčka smatra da pre izbora za Bundestag neće za nju biti novog otpisa dugova, a posle izbora će sve biti moguće.

O izlasku Grčke iz evrozone se mnogo diskutovalo i spekulisalo, da bi ta tema bila zaključena pre godinu dana. Sada bi, međutim, Kipar mogao da "potraži sreću" van evrozone. Prema jednoj anketi, 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra.

Građani ostrvske republike moraju da uštede ukupno 13 milijardi evra da bi od trojke, koju čine zemlje evrozone, Evropska centralna banka i MMF, dobio kredit od 10 milijardi. Imajući u vidu drastični pad BDP, vlada u Nikoziji je nedavno poslala Briselu poziv upomoć, koji je ostao bez odgovora, podseća Dojče vele.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...