Izvor: RTS, 19.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dušnik "uzgojen" od matičnih ćelija
Naučnici u Španiji uradili su prvu transplantaciju dušnika, dobijenog od matičnih ćelija pacijenta. Više nisu potrebni lekovi koji sprečavaju da pacijentovo telo odbaci novo tkivo ili organ.
Operacija izvedena u Barseloni, pomerila je još jednu granicu u medicini, jer posle transplantacije nisu potrebni lekovi, koji sprečavaju da pacijentovo telo odbaci novo tkivo ili organ.
Stručnjaci kažu da smo na pragu ere u kojoj će se istrošeni ili oboleli organi menjati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao rezervni delovi i da će kroz 20 godina to biti najčešća vrsta operacija.
Ono što su naučnici nazvali prekretnicom u medicini, za Klaudiju Kastiljo, predstavlja novi život. Ova 30-ogodišnja Kolumbijka, kojoj je tuberkuloza oštetila dušnik, ušla je u medicinske anale kao prva osoba kojoj je presađen jedan organ, nastao iz njenih sopstvenih ćelija.
"Ovo je glavno dostignuće u istoriji medicine, a posebno za pacijentkinju. Ta mlada žena i majka nije bila u stanju da radi i brine o prodoci. Sada živi normalno, a šanse da njeno telo odbaci novi dušnik, ravne su nuli. To je najveći dar za nas lekare", kaže dr Paolo Mačiarini sa klinike u Barseloni.
Da bi napravili novi dušnik, lekari su uzeli taj organ od preminulog pacijenta, hemikalijama i enzimima ga očistili od ćelija donatora, ostavljajući podlogu od vlaknastog proteina kolagena.
To je bio kostur za uzgoj ćelija uzetih od Klaudije Kastiljo. Posle 4 dana, donatorov dušnik bio je obložen uzgojenim ćelijama i spreman za transplantaciju. Na taj način lekari su zavarali telo pacijentkinje, koje je prepoznalo novi organ kao sopstveni, čime je izbegnuto njegovo odbacivanje.
"Bio sam uplašen, jer smo ovakve operacije ranije obavljali samo na svinjama. Ali čim je novi dušnik izašao iz inkubatora, to je bilo pozitivno iznenađenje. Hibridni dušnik gotovo se nije razlikovao od okolnih disajnih kanala", kaže dr Paolo Mačiarini.
Pet meseci posle operacije, Klaudija Kastiljo oseća se odlično.
"Želela sam normalan život, mogućnost da radim i budem sa decom. Bila sam veoma uplašena, ali sam verovala da će sve biti dobro. I tako je bilo", kaže Klaudija Kastiljo, pacijent.
U Evropi, od raka grkljana godišnje oboli oko 60.000 ljudi. Stručnjaci smatraju da će bar polovina njih biti pogodni kandidati za buduće transplantacije organa od uzgojenog tkiva.
