Izvor: Blic, 07.Dec.2013, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duško Gojković: Nikad nisam pratio trendove
Pola života sam maštao da sviram i snimim džez muziku sa simfonijskim orkestrom, i konačno mi je uspelo. Muzičari iz Branderbuškog simfonijskog orkestra delili su sa mnom umeće puna četiri dana i učinili me mnogo srećnim, kaže u intervjuu za „Blic“ džez trubač Duško Gojković. Snimio album sa Branderburškim simfonijskim orkestrom
S maestrom džez zvuka sreli smo se u lobiju jednog beogradskog hotela. Zbog komfora u razgovoru, zatražio je od osoblja da utišaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << muziku i donesu mu pepeljaru. Pre nego što nešto počne da radi, Gojković napravi relaksiranu atmosferu jer, kako kaže, u svemu voli da uživa. Tražio je i od muzičara Branderbuškog simfonijskog orkestra da uživaju dok sviraju s njim i ta radost muziciranja zabeležena je na albumu „Dusko Goykovich with strings“, koji će se za nekoliko dana naći u prodaji širom sveta.
- Učio sam ih da budu precizni s notama, a ležerni u interpretaciji. Video sam kod njih uzbuđenje jer su konačno dobili priliku da sviraju drugačiju muziku. Lepo smo se zabavljali i učili jedni od drugih dok smo svirali zajedno. U Branderburgu smo održali koncert i publika nas je ispratila ovacijama. Japanka koja svira prvu violinu u orkestru kazala mi je posle koncerta da nikada nije imala tako emotivno iskustvo na sceni - kaže Gojković.
Poslednja rupa na svirali
Svetski priznati trubač savetuje mlade džez muzičare da budu uporni uprkos tragičnim okolnostima koje vladaju u srpskoj kulturi.
- Za džez muziku nikada nije bilo državnih para. Jednom je moj otac rekao: kada pesak uđe u školjku, on je muči, ali se na kraju pretvori u biser. Svaki muzičar
mora da zna da jedino od njegove upornosti i talenta zavisi uspeh. Tek kada postignu nešto, možda će i država obratiti pažnju na njih. Kako stvari stoje, narednih nekoliko godina vrlo teško, zato muzičari moraju da imaju ambiciju da budu najbolji jer će jedino tako opstati.
Proslavljeni trubač je prošle subote svirao na proslavi 65. rođendana Big benda RTS-a. Gojković je počeo u tom orkestru i srećan je što ga u iskusnim godinama zatiče čilog i ambicioznog.
- Big bend RTS u ovom momentu većinski čine mladi talentovani muzičari koji se stalno usavršavaju. Zbog toga orkestar ima evropski renome i predstavlja izuzetnu kulturnu vrednost, na koju naše društvo mora da bude ponosno.
O tajnama svog trajanja na sceni duže od pola veka skromno kaže da su rad i upornost ključ svakog uspeha. Glavni sastojak njegovog opstajanja na sceni u 82. godini pripisuje samodisciplini. Kaže, imao je sreće da svira s najboljima u svetskim prestonicama džeza.
- Bio sam hrabar i nikada nisam želeo da se priklonim aktuelnim trendovima, već sam pokušavao da dostignem svoj zvuk. Nisam analizirao okolnosti u kojima „balkanze“ svira s najvećim majstorima u Njujorku, već sam s dosta samopouzdanja uletao u njih. Družio sam se sa svojim uzorima i kupovao umeće od njih. Uvek sam verovao u lokalnu njujoršku anegdotu o amateru koji pita profesionalca kako da stigne u Karnegi hol. Profesionalac mu kratko kaže „vežbaj“. Uvek napominjem svojim studentima da je prvih deset godina najteže, a sledećih deset još teže jer treba održati dostignuti nivo... i tako sa svakom narednom decenijom - kaže Gojković.
Uvek je insistirao na tome da svaki ton koji odsvira ima svoje mesto i značenje u kompoziciji. Napominje da nikada nije upao u zamku presviravanja kao što to mnoge njegove kolege čine.
- Šminka me na sceni nikada nije interesovala. Bilo mi je važno da svoju muziku sviram na svoj način. Da s ljudima podelim autentičan izraz i da im tonovi koji izlaze iz mog instrumenta nešto znače. Džez muzičari tehnikom retko mogu da pokriju manjak ideja - ističe Gojković.
Samo mi je Srbija dala penziju
Gojković je mnogo vremena u životu proveo u inostranstvu. Živeo je u Nemačkoj, Americi, ali kaže da je jedino u Srbiji dobio penziju.
- Vlada Srbije mi je, na predlog Ministarstva kulture, dodelila nacionalnu penziju i veoma sam ponosan zbog toga, jer svuda po svetu pričam prijateljima kako moja otadžbina brine o svojim istaknutim umetnicima.
Najčitanije SADA:
