Izvor: Danas, 07.Nov.2014, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dušan Proroković: Desnica treba da je tradicionalna
Beograd - Povodom previranja i raskola u Demokratskoj stranci Srbije Danas pokreće debatu o političkoj budućnosti desnice u Srbiji. Od naših sagovornika zatražili smo ocenu u kakvom je stanju desni politički spektar, te da li se on isključivo određuje kao „proruski i evroskeptični“. Zatim, da li desnicu određuje odnos prema monarhiji i republici. Konačno, da li je moguće na desnoj platformi ponuditi biračima i prepoznatljiv ekonomski program.
Jasna ideološka podela >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na levicu i desnicu nestala je sa krajem Hladnog rata. Stranke u svetu su se razvrstavale u odnosu na stavove prema amerikocentričnoj jednopolarnosti i globalizacionim (integracionim) procesima. Tako su pozicionirani „postmodernisti“ i „tradicionalisti“. Ove prve nazivam i „liberalnim fundamentalistima“. Poput socijalizma i nacionalizma, koji su u određenim fazama „skliznuli“ ka surovom komunizmu i još surovijem nacizmu, i liberalizam ima svoju degenerativnu fazu, kaže za Danas Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, odgovarajući na pitanje kako vidi desni politički centar.
On ističe da su razvijeni ideološki diskursi karakterisali period moderne, koji polako ostaje iza nas, pa zato danas nemačke hrišćanske demokrate glasaju za legalizaciju gej-brakova, a francuski socijalisti bez problema ukidaju teškom mukom izborena radnička prava.
- I jedni i drugi sebe vide više kao „postmoderniste“. Doskora, „tradicionalizam“ u takozvanom savremenom svetu nije bio „in“. Desnica u Srbiji bi trebalo da pripada bloku „tradicionalista“. Naglašavam „trebalo“, jer će po običaju, u našoj političkoj praksi biti svačega. Srpski „tradicionalizam“ kao ideološka potka mora da se odredi prema dva navedena osnovna pitanja, a iz kojih, kada se radi o Srbiji, proizilazi niz novih - navodi naš sagovornik.
Prema Prorokovićevom mišljenju, kritika amerikocentrične jednopolarnosti vodi ka izraženom evroatlantističkom skepticizmu i svakako naglašava potrebu i da se zagovara izgradnja „samostalne Evrope“ i da se uspostavljaju čvrste političke, ekonomske, vojne i kulturne veze sa ostalim nama interesantnim geopolitičkim igračima: Rusijom, Turskom, Kinom, Iranom, Egiptom...
- Preispitivanje „integracionih aranžmana“ u kojima se nalazimo (EU, NATO, međunarodne finansijske institucije, pripadanje prostoru informativne dominacije Zapada) zahteva i davanje odgovora o tome kakvo mesto i uloga države treba da budu u svakodnevnom životu. Integracioni „aranžmani“ ubijaju državu, ona više neće imati nikakvu funkciju. Sa ovim je u direktnoj vezi i mogućnost našeg dugoročnog ekonomskog razvoja, ali i „identitetsko pitanje“ Bez države, koja će i dalje imati određenu moć u svojim rukama, neće biti održivog razvoja, niti ćemo obezbediti dalju reprodukciju i predstavljanje kulturnih obrazaca i vrednosti. S jedne strane, ostaćemo geoekonomska periferija, koja u svakom pogledu kaska za svojim zapadnim susedima, a s druge, na ovom prostoru će živeti neko stanovništvo koje neće imati svest odakle dolazi, niti znati kuda je pošlo - smatra sagovornik Danasa.
Proroković naglašava da je postmodernistička dekonstrukcija kulturnih obrazaca uvod u „razbijanje“ identiteta, pa ostajemo izgubljeni u „vremenu i prostoru“.
- Sa ovim u vezi je i vrlo značajno otvaranje rasprave o temeljima našeg „tradicionalizma“. Oni su svakako u bogatom hrišćanskom nasleđu, svetosavlju i istorijsko-civilizacijskoj vertikali, ali će možda ključno pitanje za nas biti odnos prema komšijama muhamedancima. Teza o „sukobu civilizacija“ je velika zamka za „tradicionaliste“, i pravoslavne i muslimanske. Srednjoročno posmatrano, međureligijski dijalog je jedna od osnova „tradicionalizma“ - zaključuje Dušan Proroković.
