Izvor: S media, 13.Mar.2012, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dušan Kovačević: Neponovljiva partija šaha
Želja austrijske rediteljke Nine Gabrijel da na bečku scenu postavi "Radovana III" Dušana Kovačevića, posle sedam godina konačno se i ostvarila: u sredu uveče će u pozorištu "3 Raum Anatomietatra" premijerno biti izveden kultni naslov na nemačkom jeziku, u prevodu Mila Dora.
- Iz prepiske koju smo imali tokom proba, saznao sam da se Nina vratila na "praistoriju" komada, odnosno na tekst koji je bio napisan tih sedamdesetih godina prošlog veka - kaže Dušan Kovačević >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u razgovoru za "Novosti". - To je ozbiljna priča o nesreći čoveka koji je sticajem okolnosti doveden u veliki grad, tragično nezadovoljan na dvanaestom spratu jednog solitera. Posleratno transponovanje ljudi sa sela u građane, politička je ujdurma koja je dovela do toga da su nam sela opustela, a u gradu nema posla.
EGZEKUCIJA ZVANA PISANJE
- Sada se bavim nečim izvan svih mojih dosadašnjih tema. Trajaće to možda tri meseca, možda tri godine. A onda sledi "egzekucija" koja se zove pisanje. U potrazi sam za nekim alhemičarskim stvarima, traganjem za odgovorom kako matematički da dokažem nešto što nije dokazivo...
Pisac nam otkriva da je rediteljka krenula od tog dramskog elementa, shvatajući da je priča o ljudima koji su došli "odnekud" i žive po periferijama velikih gradova - univerzalna:
- Umesto iz zavičaja u veliki grad, danas ljudi iz svih krajeva dolaze u svetske centre, u podneblja koja su im strana. Dakle, to je priča o "domaćim" i "stranim" strancima.
A koliko je Kovačevićevo delo zanimljivo svima, potvrđuje podatak da je na osnovu njegovih drama nastalo više od 160 inscenacija u inostranstvu:
Nova predstava Duška Kovačevića "Kumovi"
Dušan Kovačević: Ovo ne sluti na srećan kraj
"Život u tesnim cipelama" na 56. Sterijinom pozorju
Kovačević podseća da "Radovan III" govori i o netrpeljivosti, odnosu stranac - došljak. Sve to su bile dovoljno intrigantne teme za austrijsku rediteljku:
- Prevod je radio čuveni pisac i kulturni radnik u Beču, Milo Dor, još osamdesetih godina. Tako je rediteljka pre nego što je pristupila svom poslu, imala pred sobom komad na nemačkom, a onda je i odgledala kasetu s predstavom - objašnjava Kovačević.
Naš pisac neće u sredu uveče biti na bečkoj premijeri, kao verovatno ni na svim ostalim. Zašto?
- Ne idem na premijere, obično sam u to vreme u nekom drugom poslu. Ali i zato što kad završim jedan komad, prestaje i moj emotivni odnos s njim. Kao posle velike ljubavi: nikad ponovni susret više nije isti. Samo uznemiri. Kad napišem kraj drame, znam da je više nikada neću pročitati. I retko gledati. To je kao neponovljiva partija šaha...
(Novosti)
