Izvor: Danas, 26.Jul.2015, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dupeglavost
Je li, more, Panoviću? Dojavi mi šta kaže tehnički urednik? Da li tekst štampan ćirilicom zauzima dvadeset odsto više novinskog prostora? Ja nemam takav utisak! Šaljem tekstove standardnog karakternog volumena, a u štampanom izdanju mi ne izgledaju prostranije. Da tako kažemo.
Ne trčite pred rudu, nije naša današnja tema istorijski boj latiničara i ćiriličara, naša tema je srpsko nestrpljenje, srpski kratki dah i srpska površnost. (Evo, uzgred, još jedne prednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ćirilizacije "Famoznog"; omiljenu mi uzrečicu - v čëm delo - mogu napisati u ruskom originalu, a na "srpskoj" ćirilici.) V čjom, dakle, djelo? Evo v čjom? Iskrsne, recimo, neka polemika, "problematizuje" se, neka stvar ili pojava, uzburkaju se duhovi (ali i aveti) taman počnu da sevaju munje i da leti perje, kad eto ti srpske javnosti i srpskog komentatorluka koji zagraje: "Aman, više, ljudi, dodijaste i Bogu i narodu! Promenite ploču!" I pročaja.
Sve nam, brate, brzo dosadi i zato nam je - kad nam od čestih i teških belaja nije užasno nedosadno - stalno dosadno. I zato spas od teške dosade, od manijakalnog ponavljanja okamenjenih nacionalnih mantri, tražimo u kompulzivnom turizmu, još kompulzivnijem (po mogućstvu - besplatnom) krkanluku i ultra kompulzivnom gledanju u televizor.
Svima je, bar na rečima, Srbija u Srcu, ali Hurgada je Hurgada, Rim je Rim, Pariz je Pariz, a Toronto je Toronto.
I zato kad god - a to, fakat, činim često - napišem da je Koštuničin poklič "ko ne razume Guču, taj ne razume Srbiju", sama esencija populističke tupoumnosti, a da je u pravom ključu pročitana Pokojnikova visokoumnost "mi možemo i ono što ne možemo" - koja je vaktile izazvala lavinu opštenarodnog oduševljenja - najtačniji pokazatelj zašto ne možemo ni ono što bismo možda mogli, diže se žestoka graja: dreke: "Aman. čoveče, okani se više Koštunice, pusti više Ćosića na miru."
Ne brane, međutim, ti manje-više anonimni glasići ni Koštunicu ni Ćosića nego ustaju u odbranu svetog prava na visokoumno nerazmišljanje. A opet, samo naoko paradoksalno, svi ti glasići misle da odlično misle, a tako misle jer nisu pročitali - ili su zaboravili da su pročitali - misao premudrog inspektora Kalahana koji je rekao da je mišljenje isto što i dupe - svako ga ima. Nevolje nastaju kada se pomešaju dupe i glava, jer glavu - znate, pretpostavljam, na šta mislim - nema baš svako. Posledice? Opšta konfuzija! Rasulo Dupe ti u Hurgadi (Torontu ili Parizu), a srce na Kosovu. Um ti žudi za razumevanjem čoveka, sveta i Srbije, a ti - umesto da odeš u biblioteku i da se latiš knjige - potegneš u Guču, na vašar prostakluka, krkanluka, kurvarluka, a bogme i pedofilije. Epilog? Na izlasku iz Guče sačeka te srpska državna milicija i oduzme ti vozačku dozvolu, što pozdravljam, mada mislim da bi milicija bolje postupala kada bi im oduzimala mišljenje.
