Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunavske luke i brodovi
Poslednje ovogodišnje izdanje prigodnih poštanskih maraka u našoj zemlji realizovano je u saradnji sa rumunskom poštom. Svečana promocija maraka pod nazivom "Dunavske luke i brodovi" pod pokroviteljstvom JP PTT saobraćaja "Srbija", DP "Jugomarka" i Skupštine grada Beograda održana je u četvrtak, 22. novembra, u Starom dvoru u holu Skupštine grada Beograda uz prisustvo velikog broja uglednih ličnosti iz obe zemlje. Tom prilikom istaknuto je da se novo zajedničko izdanje dve zemlje može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oceniti kao novi oblik trajanja i razvijanja dugogodišnjih prijateljskih odnosa između dva susedna naroda.
Obe zemlje su 14. novembra emitovale po dve prigodne poštanske marke i jedan prigodan blok sa zajedničkim motivima. Na markama su prikazane dunavske luke Novi Sad i Orsova, sa grbovima ovih gradova. Kao motivi na markama u bloku prikazani su i putnički brodovi "Sirona" i "Orsova", kao i zastave Srbije i Rumunije. Zajedničko izdanje nastalo je na predlog Pošte Rumunije i ima za cilj da istakne važnost Dunava kao međunarodnog vodenog toka koji za naše dve zemlje ujedno predstavlja i graničnu liniju i povezujući činilac.
Dunav je druga po veličini reka u Evropi i najduža reka u sklopu Evropske unije. Nastaje u Crnoj šumi u Nemačkoj u mestu Donauešingenu gde se ulivaju jedna u drugu dve manje reke Berg i Brigah. Dužina Dunava je 2850 km i prolazi kroz 10 država i mnoge glavne gradove centralne i istočne Evrope, pre no što se sa velikom deltom u Rumuniji i Ukrajini ulije u Crno more.
Reka Dunav nosi sličan naziv u srpskom, rumunskom, nemačkom, italijanskom i latinskom jeziku, a potiče iz keltskog izraza "danu", čije je značenje teći. Na Dunavu je jednim delom u Rumuniji moguća plovidba prekookeanskim brodom, dok su u Bavariji u Nemačkoj u upotrebi rečna plovila. Kanalom Majna–Rajna–Dunav ova reka izlazi na Severno more. Kod Gvozdene kapije reka teče kroz klisuru koja formira jedan deo granice između Srbije i Rumunije. Na dunavskom priobalju žive različite životinjske vrste, a karakterišu ga listopadne šume i četinari, ali i plodne oranice, vinogradi i voćnjaci.
Prvo zajedničko izdanje dve zemlje ostvareno je 1965. godine između Jugoslavije i Rumunije. I tada su puštene u opticaj dve marke i jedan blok, s tom razlikom što je na obema markama pisao naziv Jugoslavija i Rumunija i nominale su bile istovremeno i u dinarima i u levima. Ovogodišnje izdanje maraka za Srbiju nosi nominale 20 i 46 dinara, dok blok sadrži dve marke nominala 40 i 50 dinara. Rumunske marke imaju nominalu od po 1,00 i 1,10 leva, dok su na bloku marke nominale od po 2,10 leva.
Umetnička obrada marke od 20 dinara i marke iz bloka od 40 dinara rad je Marine Kalezić, akademskog slikara iz Beograda. Umetnička obrada marke od 46 dinara i marke iz bloka od 50 dinara rad je Livija Pende, slikara iz Rumunije.
Marke i blokovi za obe zemlje štampani su u novosadskoj štampariji "Forum" tehnikom višebojnog ofseta. Šalterski tabačići sadrže po 10 komada maraka. Tiraž maraka Srbije je 28.000 serija i blokova.
Pošte obe zemlje pustile su u opticaj po dva prigodna koverta prvog dana. Emitovan je takođe i zajednički koverat sa markama obe zemlje.
[objavljeno: ]
.jpg)
