Izvor: Politika, 08.Okt.2010, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav valja otrovni mulj prema Srbiji?
Mađarske vlasti u vodu ubacuju kiselinu i gips i podižu barijere kako bi fizički zaustavili dalje kretanje toksične mase koja je izazvala pravu katastrofu u delovima zemlje. Premijer Orban: Selo Kolontar treba iseliti i sravniti ga sa zemljom
Po izveštajima agencija
Budimpešta, Kolontar – Toksični crveni mulj koji je ušao u Dunav preti većem broju država pošto Mađarska nije uspela u pokušajima da spreči njegov prodor u tok jednog od najvažnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodenih puteva Evrope, ali vlada u Budimpešti uverava da ne postoji opasnost od šire biološke ili ekološke katastrofe.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter rekao je na juče održanoj konferenciji za novinare da ne postoji opasnost od „biološke ili ekološke katastrofe” jer je smanjen nivo alkalnosti u stotinama hiljada kubnih metara isteklog toksičnog mulja.
Uprkos ogromnim naporima da spreči zagađenje Dunava posle izlivanja otrovnog mulja iz rezervoara jedne fabrike aluminijuma na severozapadu zemlje, Mađarska je u međuvremenu zatražila pomoć EU.
Toksični crveni mulj dospeo je do zapadnog toka Dunava rano ujutru u četvrtak, a matica je potom počela da ga nosi južno prema Srbiji i Rumuniji, ali Dunav u Srbiji nije zagađen.
Sa kontrolnih punktova u Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji neprestano se uzimaju uzorci vode, a eksperti se nadaju da će vodena masa neutralisati zagađenje.
Resorne službe svakih nekoliko sati uzimaju uzorke kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje druge najveće evropske reke, dok mađarski spasioci utvrđuju štete katastrofe koja je odnela pet života i teško pogodila više regija u kojima je već proglašeno vanredno stanje.
Đorđi Totoš, portparol mađarske Službe za delovanje u vanrednim situacijama, kaže za Bi-Bi-Si da vlasti i dalje čine sve kako bi smanjili nivo zagađenja u vodi pre nego što stigne do Dunava. „Na više različitih mesta u vodu ubacujemo kiselinu i gips, a podižemo i barijere kako bismo fizički zaustavili kretanje mulja. Učinili smo sve što je bilo u našoj moći. Pokušavamo da postignemo kiselinsko-baznu ravnotežu u vodi.”
Saopšteno je da je tokom najnovijeg merenja nivo pe-ha vrednosti, koji određuje da li je konkretni rastvor kiselog ili baznog karaktera, iznosio 8,2 što se, kažu u Budimpešti, može smatrati normalnim. Kada je otrovni mulj u četvrtak ušao u Dunav pe-ha faktor je iznosio 9.
Baznost vode je jedna od mera zagađenosti reka i na skali pe-ha vrednosti od 1 do 14, vrednosti do 1 do 6 govore o kiselosti, između 6 i 8 o neutralnom sastavu tečnosti, dok iskazana pe-ha vrednost od 8 do 14 potvrđuje alkalnost vode.
Nadležni iz mađarske službe za suzbijanje posledica katastrofa Tibor Dobson kaže da je pe-ha sastav mulja koji je ušao u Dunav smanjen na nivo koji teško da može da izazove dalje štete. Ovo međutim ne važi i za pritoke koje se ulivaju u Dunav iz područja oko aluminijumske fabrike.
Reka Markal je posle izlivanja 600.000 kubnih metara boksitnog mulja proglašena za „mrtvu zonu”. „Život u reci Markal je uništen”, kaže Dobson za reku koja se uliva u reku Rabu, direktnu pritoku Dunava.
U Budimpešti je potvrđena vest da su se uginule ribe pojavile na ušću Rabe u Dunav. Uzorci vode sa tog mesta pokazuju da je nivo alkalnih materija iznad devet, odnosno iznad prihvatljivih nivoa od šest do osam.
Službe za čišćenje terena već su pronašle ostatke uginulih jelena i drugih životinja, pa grupe za čovekovu okolinu upozoravaju na dugoročne posledice katastrofe.
Tokom posete jednom od najugroženijih mesta, Kolontaru, mađarski premijer Viktor Orban je rekao da je situacija ozbiljna i zato što se još ne znaju prave razmere katastrofe.
Potvrđujući da se radi o katastrofi nezapamćenoj u nacionalnoj istoriji, Orban je rekao: „Da se ovo dogodilo noću, svi ljudi ovde bi bili mrtvi”, rekao je on agenciji MTI. „Ovo je toliko neodgovorno da je nemoguće naći prave reči.”
Orban je rekao da bi selo Kolontar trebalo iseliti i sravniti ga sa zemljom, jer je tu nemoguće živeti.
Otrovno blato je veoma opasno i može da prouzrokuje opekotine ukoliko se nađe u neposrednom dodiru sa kožom. Ako dospe u oči, može doći do slepila. Iako još nije utvrđeno kakve sve supstance sadrži, zna se da blato nastaje u procesu proizvodnje aluminijuma i da je puno teških metala.
Mađarski ministar za čovekovu okolinu Zoltan Ileš priznaje da mulj sadrži „visok sastav teških metala” od kojih neki mogu da izazovu rak. On upozorava na opasnosti, posebno ukoliko toksičan glib dospe do podzemnih voda.
Kako je vreme poslednjih dana suvo, kaustična masa pretvara se u prašinu koja može da izazove respiratorne probleme, kaže Ileš.
Iz najugroženijih delova u blizini grada Ajka, 160 kilometara zapadno od Budimpešte, stižu protivrečne informacije o štetama koje je dosad načinio alkalni mulj koji doseže do gležnjeva, javlja AP.
Moguće je da će zemljište koje je blato zagadilo ostati godinama neplodno i pod blokadom, jer crvena otrovna masa ne može da se odnese sa površine od 60 kvadratnih kilometara.
Iako smatra da industrijski otpad predstavlja opasnost, Mađarska akademija nauka procenjuje da koncentracija teških metala u mulju nije opasna po čovekovu okolinu.
„Akademija može da kaže šta god hoće, kaže za AP Barbara Zajal Zita iz Devešera, jednog od najugroženijih sela. „Ono što ja znam jeste da posle pola sata provedenih napolju imam čudan ukus u ustima.”
U Budimpešti je prethodno saopšteno, kako stoji u informaciji koju je „Politika” dobila od mađarske ambasade, da je „prioritet mađarske države da zagađeni mulj zadrži na svojoj teritoriji, da lokalizuje glib u toku reke Markal i da spreči da zagađena masa dospe do Dunava preko reke Raba i Mosoni Dunav.
Grupe za očuvanje čovekove sredine koje prate Dunav sada podsećaju da je fabrički rezervoar iz koga je krenuo otrovni mulj još 2006. stavljen na listu od oko stotinu industrijskih objekata koji mogu da izazovu incidente.
I dalje se ne zna kako je došlo do rušenja dela ogromnog rezervoara (300x450 metara) iz koga se izlilo oko milion kubnih metara mulja.
Policija je pokrenula krivičnu istragu o incidentu u kojem su četiri osobe poginule, a najmanje 120 je hospitalizovano zbog opekotina zadobijenih u dodiru s muljom.
U akciju spasavanja uključeni su vojnici, pripadnici raznih hitnih službi kao i dobrovoljci. Eksperti procenjuju da će proces trajati mesecima i da će koštati više desetina miliona evra.
----------------------------------------------
Taložišta hemikalija u Srbiji bezbedna
Dok medicinski patolozi upisuju i petu žrtvu ekološke katastrofe u Mađarskoj, u Srbiji se državni organi spremaju da dočekaju toksični crveni mulj koji se probio iz rezervoara fabrike aluminijuma na teritoriji severnog suseda i dospeo do Dunava. Kada se utvrdi koliko je dospeli takog otrovan, biće urađena procena ugroženosti i sačinjen spisak naselja kojima bi eventualno moralo biti obustavljeno snabdevanje vodom iz Dunava.
Ta mogućnost za sada se smatra malo verovatnom, rekao je Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, na jučerašnjoj sednici Odbora skupštine Srbije za zaštitu životne sredine. Ako do toga i dođe, država je spremna, poručio je Dulić, da mesta kojima će slavine biti zavrnute snabdeva vodom iz drugih izvora i odmah sakupi uginulu ribu.
U Srbiji nema postrojenja koje eksploatiše i prerađuje aluminijum, tako da nema razloga za strah da se slična nesreća može dogoditi kod nas. Postoje otvorena taložišta hemikalija slična mađarskom, ali je reč o flotacionim jalovištima drugih ruda a ne aluminijuma. Ona su manje toksična i, što je najvažnije, kako tvrde u ministarstvu, dobro su obezbeđena. Pre nekoliko godina ministarstvo bi verovatno zvučalo manje samouvereno s obzirom na to da je tada popustila brana na jalovištu u Majdanpeku i mulj se ulio u Pek, izazivajući pomor ribe. U lošem stanju je bila i brana na borskom jalovištu Veliki Krivelj dok država nije uložila dva miliona evra u najhitnije radove na sanaciji. Projekat potpune sanacije svih jalovišta u Boru košta više od 42 miliona dolara i ostvaruje se preko kredita Svetske banke.
– Bor i Majdanpek su pod stalnim nadzorom. Obilaze ih republički inspektori za zaštitu životne sredine, rudarski inspektori, geolozi, građevinski inspektori koji kontrolišu upravo stabilnost brana na jalovištima. Niko od njih nije uočio ma kakvu nepravilnost koja bi se mogla pretvoriti u pretnju po životnu sredinu – kažu u ministarstvu.
U susedstvu Srbije, osim na mađarskom toku Dunava, taložišta nusprodukata prerade aluminijuma postoje i na drugoj strani Drine, kod Zvornika. Njihovo pucanje bi ugrozilo i našu zemlju, kaže profesor Miroslav Vrvić, sa Hemijskog fakulteta.
– Ogromno taložište postoji i u Crnoj Gori, pored Kombinata aluminijuma Podgorica. Ako bi ono popustilo, mulj bi preko Crijevne Morače stigao i do Skadarskog jezera. U regionu se aluminijum eksploatiše i u Mostaru i Šibeniku. Od mađarskog akcidenta ne verujem da nam preti naročita opasnost, jer će se talog razblažiti pre nego što dospe do nas – objašnjava profesor Vrvić.
V. Vukasović
----------------------------------------------
Zagađeni talas stiže sutra
Talas zagađenja iz Mađarske mogao bi da dospe u Srbiju sutra uveče, odnosno tokom noći između nedelje i ponedeljka, u zavisnosti od mera koje su preduzele mađarske vlasti, kaže za „Politiku” Branislav Gavrić, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Poslednji rezultati izmerenih vrednosti teških metala u vodi uzetoj iz Dunava kod Bezdana 6.oktobra, na nivou su između prve i druge klase, a na osnovu Uredbe o kategorizaciji Dunav je svrstan u drugu klasu.
– Zavod će preduzeti sve mere na osnovu Zakona o vodama, što znači da će kod Bezdana biti sačekan talas zagađenja. Nastavićemo s merenjem kvaliteta vode duž talasa, ukoliko za tim bude bilo potrebe, a o rezultatima ćemo obaveštavati nadležna ministarstva i vodoprivredna preduzeća – objašnjava Gavrić.
On dodaje da zagađenje Dunava može biti zanemarljivo, a može dovesti i do težih posledica, kao što je pomor ribe, ali sve to zavisi od stepena sanacije koja se obavlja na mađarskoj teritoriji.
B. M. M.
objavljeno: 09/10/2010
