Izvor: Politika, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dulićev gest
Pošto je ideja o ostvarivanju "tople komunikacije" za poslanike u vidu tunela između dve skupštinske zgrade izazvala vruće reakcije javnosti, predsednik srpskog parlamenta Oliver Dulić se povukao i odustao od inicijative da ispod jednog od centralnih beogradskih parkova bude iskopan 400 metara dugačak podzemni prolaz.
I ne dočekavši da razgovara sa gradskim arhitektom i drugim beogradskim stručnjacima o tome da li je uopšte probijanje tunela između dve zgrade parlamenta – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Ulici kralja Milana i na Trgu Nikole Pašića – i da taj projekat javno izloži, Dulić se, nakon što je "Politika" na naslovnoj strani objavila da postoji ideja o podzemnom povezivanju dva zdanja, suočio s pravom bujicom kritika.
Negodovali su i građani, ali i stručnjaci, tvrdeći da je takav projekat izvodljiv, ali besmislen i skup, i da istovremeno još više udaljava poslanike od svojih birača i pretvara ih u krtice.
Izdržao je predsednik parlamenta sve te kritike i onda pravilno zaključio da je bolje odustati od ove ideje, za koju je, inače, više puta naglasio da nije njegova i da postoji već dvadesetak godina. Svaki odgovoran političar koji bar malo obraća pažnju na to šta birači misle postupio bi isto. S te strane je Dulićev gest za svaku pohvalu.
Ispada, međutim, da je ceo projekat stavljen ad akta tek kada su se protiv njega pobunili i poslanici koji su, prema Dulićevim rečima, bili upoznati sa ovom namerom, ali su sa kritikama počeli tek pošto su videli negativne reakcije javnosti. Predsednik parlamenta, naime, tvrdi da šefovi poslaničkih grupa koji su ga napadali, nisu ni reč rekli protiv kopanja tunela onda kada ih je sa tom idejom upoznao.
Sigurno je da su se i poslanici vodili negativnom reakcijom javnosti, kao uostalom i sam Dulić, ali su pri tome prećutali da su i sami u prvom trenutku bili za to da se još malo spuste ispod zemlje. Ovako su među građanima stvorili sliku kao da je, u najmanju ruku, Dulić sve uradio kako bi za besmislene projekte iz džepova poreskih obveznika izvukao još novca, od kojeg bi deo možda završio i u njegovom novčaniku. Ili da je, čisto zabave radi, sam već stavio šlem na glavu, zabacio kramp na rame i krenuo "na put u središte zemlje", umesto da se bavi svojim poslom.
Istim tim poslanicima, međutim, kao da uđe voda u uši svaki put kad Administrativni odbor raspravlja i, uglavnom, pozitivno odlučuje o povećanju plata narodnih poslanika, pa ne čuju kako im građani spominju imena uparena s raznim imenicama – "lopovi", "besposličari", "džabalebaroši"...
I tada se pojedinci ponašaju kao da oni tu nisu ništa dirali ili da su, zapravo, od početka bili protiv povišica – te jedan nije bio na sednici Odbora, drugi je bio, ali nije glasao, treći je izašao baš pred glasanje..., a plate su povećane same od sebe. Mišljenje javnosti, tada, ipak, kao da nije mnogo bitno, baš kao i u slučajevima kada su svojevremeno revolt i zgražavanje javnosti izazivali gotovo apsurdno žestoki protesti poslanika ubog izbacivanja kolača iz jelovnika skupštinskog restorana!
[objavljeno: 29/06/2007]
