Izvor: RTS, 12.Dec.2009, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dulić: Svaki dogovor o klimi uspeh
Čak i ako u Kopenhagenu ne dođe do dogovora o obavezama svake zemlje, sam dogovor oko toga da klimatske promene postoje, biće veliki iskorak. Srbija nije u situaciji da prihvati obavezu smanjenja zagađujućih materija.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će svaka vrsta dogovora oko smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u Kopenhagenu predstavljati ogroman uspeh i iskorak koji će sigurno obeležiti istoriju sveta. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da su u budžetu za 2010, predviđene dve milijarde dinara za izgradnju između 10.000 i 12.000 stanova.
Pravi projekat masovne stanogradnje biće moguć jedino ukoliko se u potencijal stavi i zemljište koje je državno vlasništvo i koristi ga Vojska Srbije, kazao je ministar Dulić.
"Samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ukoliko bi stavili u jedan graditeljski potencijal građevinsko zemljište koje danas pripada VS, a predstavlja kasarne koje se nalaze na fantastičkim lokacijama u ovim gradovima, mi bismo potpuno okrenuli ne samo sliku u građevinskoj operativi i industriji, nego i potpuno okrenuli i izgled naših gradova", rekao je Dulić.
Dulić je podsetio da je u 2007. i 2008. u Srbiji je sagrađeno između 16.000 i 17.000 stambenih jedinica, a u 2009. samo 3.000.
"Sve analize, prognoze i zabrinjavajuće vesti koje stižu od stručnjaka govore da mi kao svet moramo nešto da uradimo", kazao je Dulić i dodao da Srbija trenutno ima dvostruku ulogu i da se nalazi u specifičnom položaju kao i druge balkanske zemlje.
Dulić je ukazao da su s jedne strane zapadne, ekonomski razvijene zemlje, članice Evropske unije koje imaju jači ekonomski potencijal i bolje preduslove da preuzimaju obaveze smanjenja emisije gasova, a s druge nerazvijene zemlje koje traže od bogatih da finansiraju njihov rast i pomognu u nastojanju da se dođe do upotrebe čistijih tehnologija.
"Srbija ima ogromnih problema da u ovom trenutku preuzima kvantifikovanje svojih obaveza jer bi to neminovno značilo da na potpuno drugačiji način dimenzioniramo našu, pre svega, energetsku politiku", kazao je Dulić.
Dulić je objasnio da, ukoliko bi Srbija preuzela ispunjavanje obaveza o kvantifikaciji smanjenja koje Evropa definiše, morala da zatvori jednu ili nekoliko svojih termoelektrana.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja smatra da Srbija nije u situaciji da prihvati obavezu smanjenja zagađujućih materija, ali da bi mogla da definiše drugačiji način ekonomskog razvoja.
Naglasio je da bi taj razvoj podrazumevao korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi bila zemlja koja u potpunosti odgovara svim standardima, pa i kad je u pitanju energetska efikasnost, preuzimajući sve obaveze koje se podrazumevaju članstvom u EU.
Dulić je podsetio da je Srbija predsedavajuća zemlja Programa UN za životnu sredinu i da ima važnu posredničku ulogu između velikih svetskih sila kao država koja brine o zaštiti životne sredine i da će nastojati da, zavaljujući toj ulozi, pomogne u postizanju dogovora.
Ceo svet u borbi protiv klimatskih promena
Prema njegovim rečima, ukoliko u Kopenhagenu ne dođe do dogovora koji bi podrazumevao jasno preuzete obaveze od svake zemlje, sam dogovor oko toga da klimatske promene postoje, biće veliki iskorak.
"Pre samo nekoliko godina, predsednik SAD je tvrdio da klimatske promene ne postoje, već da su to periodične promene klime koje se ponavljaju svakih 200.000 godina", podsetio je ministar dodavši da su naučnici to dokazivali.
Dulić se osvrnuo na činjenicu da postoje zemlje koje nisu htele da ratifikuju Kjoto protokol zato što su mislile da to nije važno, a da sada ceo svet "stoji u frontu borbe protiv klimatskih promena i želi nešto da uradi".
Konferencija država članica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u Kopenhagenu počela je od 7. a trajaće do 18. decembra.
Tom skupu, kako je najavljeno, prisustvovaće najmanje 65 svetskih lidera, koji će pokušati da usvoje okvir za novi klimatski sporazum koji bi trebalo da nasledi Protokol iz Kjota.
