Izvor: Politika, 05.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovna pomoć pravoslavnih misionara
Sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva, protojerej-stavrofor hadži Ljubodrag Petrović sa saradnicima pomaže onima koji se nose sa životnim teškoćama
„Čovek treba da ima radost života uopšte, da razume lepotu Božju kojom je okružen, shvati volju Božju i Njegovu ljubav kojom je čovek stvoren, da shvati svoj cilj postojanja i da se raduje životu, a nikako da život mu bude težak, jer čovek sam sebi tovari tu neistinu da je život težak”, kaže u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovoru za „Politiku” protojerej-stavrofor hadži Ljubodrag Petrović, sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.
– Čovek istinski verujući je radostan. Ako nema radosti postavlja se pitanje da li uopšte i kako on to veruje jer pravoslavna vera je vera radosti – ističe otac Ljubodrag.
Radost, ljubav, nadu, razumevanje, utehu i spas mnogobrojni saradnici ustanove čiji je sekretar decenijama daruju svima koji im se obrate. Versko dobrotvorno starateljstvo postoji od 1967. godine kao ustanova za unutrašnju crkvenu misiju, a od 1998. godine njen sekretar je otac Ljubodrag kojem je patrijarh Pavle poverio da izvrši reformu i prilagodi Starateljstvo potrebama našeg naroda. Ustanova na čijem je čelu sam poglavar crkve, odnosno patrijarh Pavle, sada ima osam resora – za prosvetu, porodicu, brak i vaspitanje, za milosrdni rad, štampu, misionarski rad, zdravstveno i pravno savetovalište, kao i resor za koordinaciju.
– Trudimo se da čovek razume da je Bog stvoritelj naš, Bog živih, a ne mrtvih, da je Bog ljubav, da nijednog čoveka ne ostavlja i svakome pomaže ako čovek to želi. Bog pomaže ne narušavajući našu slobodu, ne vršeći nikakvo nasilje nad čovekom – objašnjava otac Ljubodrag.
Svi saradnici rade besplatno, a, osim sveštenika koji su na čelu resora, svima koji zakucaju na vrata Verskog dobrotvornog starateljstva u Francuskoj ulici u Beogradu, bez obzira na to koje su veroispovesti, pomažu ekonomisti, profesori, pravnici, psiholozi... Otac Hadži Ljubodrag Petrović naročito je ponosan na doktorski tim koji broji više od 20 lekara specijalista koji daju besplatne savete.
– Oni se tu pojavljuju i kao stručnjaci, ali i kao ljudi koji vode računa o duši, dakle i kao duhovnici. Dolaze ljudi siromašni, bolesni, a ovde se pokazuje veliko razumevanje za svakog bez obzira na to u kakvom se stanju nalazio. Mi im vraćamo nadu i dostojanstvo, to je suština i ovih lekara i svih duhovnih razgovora koje vodimo ovde. Takođe i pravnici imaju taj isti način rada – pomažu i kao pravnici i kao ljudi verujući, pa ljudi imaju poverenja u njih i prihvate savete koje im daju – ističe otac Ljubodrag.
Posebno ga raduje to što imaju više saradnika nego što im je potrebno, pa su mnogi „u rezervi”, dolaze da pomognu kada je neki drugi saradnik sprečen.
Najčešće u resor za brak, porodicu i vaspitanje, zdravstveno i pravno savetovalište dolaze oni uzrasta od 15 do 45 godina. Otkaz na poslu, nemogućnost da se preživi, nesporazumi u porodici, psihički problemi, razni strahovi, droga i sekte samo su neki od problema sa kojima se nose u Verskom dobrotvornom starateljstvu.
– Mi nismo nikakvo humanitarno društvo da samo donosimo kese i pomažemo materijalno. Dobro je i to, ali nije dovoljno. Čoveku treba i duhovno pomoći, rasteretiti njegovu savest od problema. Ne samo da mu se omogući da se opere spolja, nego da mu se omogući da se opere iznutra. I po tome se razlikujemo od drugih humanitarnih organizacija, koje žele ponekada da neku vrstu kulturnih događaja nadomeste ovim duhovnim vrednostima. Međutim, to ne može. Ničim se vera, verovanje, ljubav Božja i Bog ne može zameniti – objašnjava ovaj sveštenik.
Otac Ljubodrag ispričao nam je i svoja iskustva kada je bio duhovnik Instituta za radiologiju i onkologiju u Beogradu i kada je radio sa pacijentima čiji je život „visio o koncu”.
– Teško je razgovarati sa bolesnikom koji je utonuo u svoju bolest koja ga je potopila, ali zahvaljujući svešteniku, duhovniku, razumevanju tamošnjih lekara i sestara, ipak, uđe neka svetlost u njegovo srce pa izraz lica počinje da mu se menja, ono postaje blago. Čovek koji razume cilj i smisao svog postojanja mnogo će lakše da prebrodi određena životna iskušenja, a naročito onaj koji veruje u život večni i zna da je sve ovo prolazno, i zdravlje, i bolest. On je borbeniji i spremniji da podnese to iskušenje koje se zove bolest – priča otac Ljubodrag.
Krajem pedesetih godina prošlog veka bio je jedan od retkih sveštenika koji je držao časove veronauke u hramu. Dolazili su mu i stari i mladi, ko god hoće da sluša, ali u malom broju – jedni nisu smeli, drugi su se plašili izrugivanja, a treći su govorili: „Kad ne ide komšija, neću ni ja”, priseća se otac Ljubodrag. Situacija je počela da se menja kada je 1969. godine došao u Beograd, mada se i tada na njegove časove u Hramu Svetog Save gledalo sa velikim podozrenjem. Konačno, kada je u hramu Svetog Aleksandra Nevskog 1985. godine osnovao Misionarsku školu, učionica je bila premala za sve one koji su želeli da ga čuju. U prostoriju koja može da primi pedesetak ljudi naguralo bi se čak 120 đaka, doktora nauka, profesora na univerzitetu, studenata, ljudi raznih zanimanja, srednjoškolaca.
– Osim jevanđelista, svetih apostola, samog Gospoda Isusa Hrista i svetih otaca, mnogo sam puta citirao i naučnike, obično fizičare, ali i hemičare, biologe... Bilo je aktuelno za vreme komunista da se kaže da nauka pripada ateistima, a vera nekim zatucanim ljudima. A jedan naučnik kaže da između nauke i vere nema nikakvih sukoba, ali oni koji malo znaju o nauci i oni koji malo znaju o veri, oni se nešto prepiru i kad čovek gleda sa strane misli da se raspravljaju nauka i vera, međutim raspravljaju se dva oblika neznanja – kaže otac Ljubodrag.
Uoči Božića, sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva podseća nas da se Božić praznuje pre svega u hramu, na Svetoj liturgiji i da su bez odlaska u crkvu, običaji koje upražnjavamo kod kuće prazna forma bez suštine.
– Želim da pozdravim sve naše vernike i sve druge ljude sa ovom anđeoskom pesmom: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja”. Da Gospod dade da svi ljudi dođu do poznanja istine i da budemo jedno u Gospodu Isusu Hristu. Neka Gospod Bogomladenac Isus Hristos podari svima mir, život, zdravlje i ljubav u svakom pogledu i dobru volju među ljudima – poručuje otac hadži Ljubodrag Petrović.
Jelena Beoković
[objavljeno: 06/01/2009]
