Izvor: RTS, 24.Maj.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovi sistema
Bez ličnih dokumenata u Srbiji živi oko 3.000 građana, uglavnom raseljenih sa Kosova i Metohije ili stanovnika siromašnih naselja. Bez ličnog broja ne mogu ostvariti osnovna prava koja im država garantuje. Nepoznati su u zdravstvenom i socijalnom sistemu i policijskoj evidenciji.
Podaci pokazuju da oko 3.000 građana Srbije i dalje živi bez ličnih dokumenata. Uglavnom su to osobe privremeno raseljene sa Kosova i Metohije ili stanovnici siromašnih naselja.
Pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na identitet je među opštim građanskim pravima, i država, u saradnji sa pojedinim nevladinim organizacijama, u proteklih deset godina pokušava da svima koji nisu uspeli da dobiju izvod iz matične knjige rođenih, to i omogući. Ipak, bez angažovanja samih građana, smatraju da nikada u tome neće potpuno uspeti.
I ako su to stvarne osobe, oni su duhovi sistema. Bez ličnog broja ne mogu ostvariti osnovna prava koja im država garantuje. Nepoznati su u zdravstvenom i socijalnom sistemu, ali i u policijskoj evidenciji.
"Plašim se da izađem zbog policije zato što ličnu kartu nemam. Kad vidim policiju tresem se i sad nemam nikakva dokumenta", rekao je Beđet Rašidi.
U nevladinoj organizaciji Praksis, ovim osobama pružaju brzu pravnu pomoć. Ističu da je neobaveštenost građana da mogu naknadno da pribave lična dokumenta jedan od najvećih problema.
"Ukoliko lice nije upisano u matičnu knjigu rođenih, uskraćeno je za pristup svim ostalim pravima. Takva lica ne mogu da idu u školu, ne mogu da pribave ličnu kartu, da dobiju zdravstvenu knjižicu, da se leče, što znači da im prosto nedostaje taj prvi korak da bi uživali prava koja im pruža država", rekla je Ivana Stanković iz Praksisa.
Bez ličnih dokumenata ovi građani se ne mogu ni zaposliti, pa su onda posledice dalekosežne.
"Posledice toga su da reprodukujemo iz godine u godinu generaciju koja je praktično bez stalnog boravišta, bez zapošljavanja. Reprodukujemo jednu kompletnu situaciju da stvaramo jedan sloj najsiromašnijih ljudi koji žive u nehigijenskim naseljima, a samim tim povećavamo i nehigijenska naselja u kojima oni borave", naveo je narodni poslanik, Vitomir Mihajlović.
Apel za podnošenje zahteva
U Ministarstvu za lokalnu samoupravu zadovoljni su što je broj osoba bez ličnih dokumenata smanjen sa 20.000 na 3.000. Apeluju da se oni koji nemaju dokumenta sami prijave nadležnima u opštinama na kojima žive.
"Značajno je da sami napori ministarstva i države nemaju svoj pravi efekat ako se građani ne obrate nadležnim organima, opštinskim, odnosno gradskim organima uprave, po mestu svog rođenja da se upišu u matičnu knjigu rođenih", rekla je Jasmina Benmasur iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Kako je Benmasur istakla, neophodno je da podnesu zahtev za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih kako bi ostvarili to pravo.
Iako u Ministarstvu smatraju da je procedura znatno olakšana, u kancelariji ombudsmana kažu da to nije potpuno tačno.
"Najveći problem je upravo zbog toga što postojeći zakonski postupak na osnovu koga se vrši naknadni upis i priznavanje, u suštini identiteta jeste komplikovan", naveo je Goran Bašić, zamenik ombudsmana.
Bašić je rekao da zakonski postupak zahteva određeno vreme i znanje, a najčešće se radi o ljudima koji nemaju to znanje, nemaju ni novca, nemaju mogućnost da to pravo ostvare na brz i efikasan način.
Iako je bio u proceduri, Zakon o priznavanju subjektiviteta pravno nevidljivih lica, on je povučen. Upravo taj Zakon je trebalo stanovnicima montažnih i kartonskih naselja da obezbedi mnoga prava koja do sada nisu imali, pre svega adekvatan smeštaj.
