Izvor: Blic, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh stare čaršije u debeloj hladovini
KRAGUJEVAC - Čast kafanskih bašti koje su nadaleko poznate još od doba kada je Kragujevac bio prestonica, danas uspešno brane „Pevac" „Dvorište" „Lovac", „Koš" i „Palisad".
Sudeći po oceni naših sagovornika koji su birali pet najlepših kafanskih bašti, one su zbog ambijenta, specijaliteta iz njihovih kuhinja, uslužnih konobara i žive muzike zaslužile da budu na vrhu liste od preko 420 ugostiteljskih objekata. Kragujevčani vole pristojne, otmene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i čiste kafane, obavezno sa baštama u dubokoj hladovini ili sa detaljima koji podsećaju na nekadašnju čaršiju. Tu dolaze sa porodicama na ručkove i večere, izvode prijatelje, kumove i goste koji dođu sa strane. Kao i nekada, u baštama se pre podne okupljaju advokati, trgovci, poslovni ljudi, a uveče dolaze porodični ljudi, zbog dobrog provoda.
- Važno je da se u kafanskoj bašti oslobodite svih briga. U bašti „Pevac" ambijent je predivan. Podseća na stara vremena, koja su arhitektonski dobro ukomponovana sa modernim detaljima. Otmeno je i prijatno - kaže Saša Milenić koji svom spisku dodaje i baštu kultne kafane „Balkan", ali samo iz sentimentalnih razloga koji potiču iz mladih dana.
„Pevac" ima baštu na tri nivoa, sa fontanom i zelenilom. Goste oduševljavaju dobra usluga, hrana i orkestar koji svira starogradske pesme, a odmah za njim je bašta kafane „Dvorište" na obali jezera Bubanj.
- Nemam toliko novca da odlazim u kafanske bašte na ručak ili večeru. Zato, kada odvojim pare za to, želim da sve bude kako treba. Kada vidite čist toalet u kafani, onda se zna da sve drugo štima. Zato je na prvom mestu „Dvorište" - kaže novinarka Ivana Rethas.
Da čaršijski ambijent ima jednu od glavnih uloga u biranju mesta za dobar provod govori i bašta kafane „Lovac". Nalazi se u samom centru grada, podseća na stari Kragujevac zbog kaldrmisanih staza i stoletnih lipa. Ta kafana nekada se zvala „Kod dve babe", jer su u dvorištu iza kafane stanovale su dve starije gospođe koje su svojim poslom često prolazile između kafanskih stolova i gostiju koji ih primetiše i dadoše takvo ime. Biljana Raketić
Istorija kragujevačkih kafana
U vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu su radile 72 kafane i skoro sve su bile u blizini njegovog dvora. U pretprošlom i prošlom veku, reputaciju dobrih kafana u Kragujevcu u kojima su se okupljali profesori, glumci, književnici, slikari i dokoni varošani, izgradile su „Šiškova kafana", „Taplara", „Paligorić", „Dubrovnik", „Mali Pariz", „Moskva", „Šumadija". Sve su, kao i današnje kafane na glasu, „imale baštu ili trem i dobru kujnu",
a za razbibrigu gostima „puštali su uz pomoć
dinamo-mašine filmove i dovodili pevačka društva".
