Izvor: Politika, 27.Avg.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

,,Duh propisa“ i stambena prava izbeglica

Možda subjekti koji stoje iza poziva (spota) nešto znaju što ni zvaničnici u Hrvatskoj ni mi izbegli ne znamo

Na elektronskim medijima u Srbiji emituje se ovih dana poziv (spot) bivšim nosiocima stanarskog prava u Hrvatskoj da podnesu zahtev za stambeno zbrinjavanje izvan područja posebne državne skrbi (izvan bivše RSK) do kraja avgusta ove godine, uz napomenu da više neće biti produženja roka. Iza poziva stoje amblemi OSCE (OEBS) i Komeserijata za izbeglice Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije. Poslednjih nedelja objavljeno je i više novinskih priloga iz kojih su bivši nosioci stanarskog prava zaključili da se nešto bitno promenilo u Hrvatskoj u odnosu na dosadašnje veoma restriktivne uslove stambenog zbrinjavanja.

Pa, da li se zaista nešto promenilo?

Iz Uprave za stambeno zbrinjavanje i statusna prava pri Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova EU odgovorili su mi da se u ovom programu ništa u poslednje vreme nije promenilo, osim što ovih dana (krajem avgusta) ističe rok za podnošenje zahteva, a za detalje su me uputili na svoj sajt (htpp://www.mrrfeu.hr).

Na informativnom letku pomenute uprave piše i da podnosilac zahteva, nakon što ostvari stambeno zbrinjavanje najmom stana u vlasništvu RH, u roku od godinu dana od datuma sklopljenog ugovora o najmu, može podneti zahtev za otkup stana ili ostati u najmu stana pod propisanim uslovima, a sve prema njegovom izboru i materijalnim mogućnostima. Prodajna cena stambene jedinice utvrđuje se na osnovu starosti zgrade i položaja stana u zgradi, nadalje na osnovu veličine i lokacije naselja gde se stan nalazi, kao i posebnog popusta te načina plaćanja jednokratnom isplatom iliodloženo.Na letku se nalazi i formula za izračunavanje otkupne cene stana dobijenog u najam, koja iznosi od 400 do 600 evra za kvadratni metar.

Još od kada je 2010. donesena prva Odluka o prodaji stanova u vlasništvu RH, počelo se govorkati da se stan dobijen u najam može prodati odmah po otkupu bez obaveze življenja u RH.

Jedan moj poznanik koji je1991. izbegao iz Zagreba, gde je posedovao dvosobni stan, ovako je rezonovao: za četvoročlanu porodicu dobiće u najam „zamenski“ stan od 65 kvadrata. Izračunao je da će mu za otkup biti potrebno oko 32.500 evra, a prodaće ga za najmanje duplo veći iznos. Pošto nema svojih para, pronaći će kupca koji će ga, uz mali popust, kreditirati za nekoliko dana dok ne sredi papirologiju o otkupu, nakon čega će se sa ostatkom od prodajne cene, od najmanje tridesetak hiljada evra, vratiti u Srbiju, gde će za te pare sagraditi kuću za svoju porodicu. Stan je dobio još pre dve godine i odmah je podneo i zahtev za otkup, ali ga još nisu pozvali na potpisivanje ugovora o otkupu pa nije ni tražio kupca. U međuvremenu živi i u Inđiji, u iznajmljenom stanu, i u Zagrebu, gde takođe plaća najam državi od 2,70 kuna po kvadratu plus komunalije. A ni troškovi naizmeničnog odlaska i boravka članova porodice iz Inđije u Zagreb nisu zanemarljivi.

Najnovije informacije na koje sam naišao glase da su Srbi u Hrvatskoj na „području izvan posebne državne skrbi” imali najmanje 30.000 stanova (prema našoj računici: mnogo više), da je do juna ove godine evidentiran 5.851 zahtev za stambeno zbrinjavanje, od kojih je 3.821 administrativno rešen, od toga 1.801 pozitivno, te da su dodeljene 1.494 stambene jedinice, dok je samo neznatan broj ugovora o zakupu potpisan.

I moj poznanik, kao i mnogi drugi koji su se uselili u „zamenski stan“, čeka da potpiše ugovor o otkupu ali i strepi da li će moći realizovati svoj plan o prodaji i transferu razlike novca između otkupa i prodaje u Srbiju. A to i jeste najveća nepoznanica pošto o tome još nema nikakve sudske prakse.

Iz propisa koji regulišu stambeno zbrinjavanje i analogije sa obnovom kuća srpskim povratnicima u RH, jedino se može izvući zaključak da ni stambeno zbrinjavanje nije kompenzacija za stanarska prava, već da je to humanitarno i socijalno pitanje čiji je cilj povratak izbeglica na adrese iz 1991. godine, kako su inače hrvatski sudovi obrazlagali presude o vraćanju uloženih sredstava od onih koji su prodali svoje obnovljene kuće ili se u njih nisu vratili u predviđenom roku.

Istina, u propisima koji regulišu stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava nije predviđen nikakav rok u vezi s boravkom u otkupljenom stanu pre eventualne prodaje, kao što je bilo kod obnove kuća, iz čega se očito i izvlači zaključak da se to može učiniti odmah po otkupu. No, treba imati na umu upravo „duh propisa” i izjave svakog člana porodice kojom se pod krivičnom i materijalnom odgovornošću obavezuju da će se vratiti i živeti u Hrvatskoj. A to i jeste osnova da država od onoga ko prekrši datu obavezu traži i dobije uložena sredstva za predmetni stan, što je, po pravilu, bar za polovinu više od otkupne cene, uz mogućnost krivičnog gonjenja za prevaru.

Možda subjekti koji stoje iza poziva (spota) s početka teksta nešto znaju što ni zvaničnici u Hrvatskoj ni mi izbeglice ne znamo. Ako znaju, trebalo bi da nam na transparentan način to i prenesu. To se posebno odnosi na OEBS koji je imao šansu (i obavezu) da zaštiti bivše nosioce stanarskog prava u RH. Model je jednostavan – vratiti im njihove stanove s pravom otkupa, kao što je to svojevremeno urađeno u BiH,a gde je to nemoguće,da im se isplati pravična naknada, bez uslovljavanja mesta življenja. Garantujem da bi u tom slučaju odziv bio stoodsto, kao što je bio i u BiH. Možda za to još nije kasno?

Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas“

Savo Štrbac

objavljeno: 27.08.2013.

Nastavak na Politika...