Izvor: Politika, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh Voltera
U Evropi je na sceni uskraćivanje slobode izražavanja. Niko razuman ne zagovara apsolutnu slobodu izražavanja. To nije zagovarao ni Džon Stjuart Mil, rodonačelnik individualnih sloboda pre dva veka, posebno u svom čuvenom eseju "O slobodi", kao i u svom praktičnom delovanju. Izvesna ograničenja slobode izražavanja su nužna, što je i definisano u svim relevantnim međunarodnim dokumentima iz sfere temeljnih ljudskih prava i sloboda.
Iskusivši strahote Drugog svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata Evropa je bila odlučna da stavi tačku na zločine, posebno one inspirisane rasnim predrasudama, što je bila jasna aluzija na pogrom Jevreja, odnosno na holokaust. U tom smislu su Nemačka, Austrija, Francuska, Belgija i druge zemlje, zakonom zabranile osporavanje holokausta. Nedavno je Nemačka sugerisala da sve evropske zemlje zakonom zabrane osporavanje holokausta, kao i isticanje znamenja nacizma. U nemačke pobude niko ne sumnja, ali da li je to pravi recept?
U međuvremenu, uz holokaust se dodaje i genocid, odnosno sugeriše zabrana osporavanja genocida – bilo onog nad Jermenima u Prvom svetskom ratu, u Darfuru, Iraku, Srebrenici.
Debora Lipstad, šef katedre studija savremene jevrejske istorije i holokausta na Emori univerzitetu u Atlanti, žestoki borac protiv osporavanja holokausta, još žešće se opire kriminalizaciji njegovog osporavanja. Da podsetim, Debora Lipstad je dobila onaj čuveni sudski spor protiv osporavatelja holokausta, britanskog istoričara Dejvida Ajrvinga, koji ju je zapravo tužio za klevetu. Lipstadova smatra da bi kriminalizacija osporavanja holokausta i genocida zatomila akademske debate, toliko neophodne u savremenoj istoriografiji. Za primer je uzela Srebrenicu: "Ako neko kaže da se u Srebrenici dogodio masakr, a ne genocid, da li ga treba kazniti?"
Član 10, paragraf 2, Evropske konvencije o ljudskim pravima, sadrži naglašeno restriktivnu klauzulu slobode izražavanja, koja se u praksi izdašno koristi, u smislu uskraćivanja te temeljne slobode. U toku su izmene Direktive EU o televiziji bez granica, koja će sadržati još restriktivnije klauzule u materiji slobode izražavanja, što nimalo ne ospokojava. Naprotiv.
Na ovim prostorima smo iskusili, sa tragičnim posledicama, nesputan jezik mržnje, posebno širen putem medija. Pa ipak, vreme je da se reafirmiše duh Voltera: "Mada se ne slažem šta ste rekli, braniću do smrti vaše pravo da to kažete". Ovo je, po svoj prilici, iskonstruisana parafraza nastala s početka prošlog veka, upravo motivisana da oživi duh slavnog Francuza...
Dušan Babić,
istraživač i analitičar medija,
Sarajevo
[objavljeno: ]
