Izvor: Večernje novosti, 16.Avg.2016, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duh Sarajeva samo u tragovima

Reporteri "Novosti" posetili "zlatnu dolinu" na Miljacki koja je ovih dana bila centar svetskog filma. Nedaleko od nedavno postavljene "instalacije mržnje", crvenim tepihom kročile filmske zvezde Glamur, sukobi, suživot, Romi, hare krišna, metropola, prepuni kafići, hoteli i parkinzi - mozaik je koji vam se nađe pred očima već nakon deset minuta kad stupite u "zlatnu dolinu" - Sarajevo. Ovih dana, tek 200 metara od nedavno postavljene, u Republici Srpskoj poznate kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "instalacije mržnje", prostire se crveni tepih, 22. po redu Filmskog festivala, kojeg je ove godine, bez sumnje, u zvezde "vazdigao" Robert De Niro. Nekadašnja Titova ulica, a danas Ferhadija vrvi u svako doba dana, i u svakoj vremenskoj prilici od sveta iz različitih krajeva Evrope, ali i cele planete. Ipak, dominiraju žene, najčešće u grupama, potpuno zamotane u crne odore, ili tzv. nikab, pokrivene od potiljka do pete sa otvorenim delom samo u predelu očiju. - Reč je o ženama iz istočnog sveta koje su sa svojim porodicama neposredno nakon rata masovno naselili ova područja. Kruže priče da u Sarajevu postoje čak i određena udruženja koja plaćaju "običnim" devojkama, kako bi jednom ili dva puta mesečno, u takvoj koreografiji prošetale centrom grada i na taj način doprinele vizuelnom utisku da je Sarajevo bosanski centar islama. Nama, rođenim Sarajlijama i potomcima gradske predratne raje to je urnebesno smešno, ali poštujemo se međusobno - kaže za "Novosti" 30-godišnji Alen P. dete iz mešovitog braka, koji je celi život, uključujući i ratni period, proveo u Sarajevu. Kao i u ostatku BiH, odnosno u Republici Srpskoj, većina nekadašnjih, predratnih industrijskih brendova je privatizovana. Većina građana bavi se "prefiksima", a manje istinskim vrednostima. O tome nam je posvedočio, dok smo strpljivo čekali "kafu sa De Nirom" i jedan lokalni novinar, Branislav A. - Sarajevo se mnogo promenilo u odnosu na one osamdesete kad je grad doživljavao svoj kulturni procvat. Grad čine ljudi, a onih koji su činili duh ovoga grada, gotovo da nema. Ili su se povukli. Nema one strasti, niti onog duha koji je nekada bio toliko kreativan, koji je stvorio i film i grad, i muziku i humor. Sad se oni bave prefiksima, kultura nikoga ne zanima - rekao nam je, dok smo ćaskali o regionalnim književnicima, pesnicima, posebno ističući Ćopića i njegovo stvaralaštvo. Ipak, činjenica je da je posleratna infrastruktura, bila ona u državnom ili privatnom vlasništvu, znatno doprinela epitetu metropole. Gužve na parkinzima, ulicama i lokalima odišu pravom urbanom sredinom. Činjenica, tome doprinose i ambasade, ali i to što je Sarajevo administrativni centar BiH. Bilo kako bilo, u neku ruku ostali smo pomalo zbunjeni, zatečeni. Pre mesec dana imali smo instalaciju mržnje, danas crveni tepih, i Alena čiji je otac Bošnjak, a ogorčen je na sve poruke mržnje prema narodu u Republici Srpskoj i Srbiji. U pravom smislu reči, "Božja bašta", za nekoga dobro, za nekoga neprihvatljivo mesto za život. Jedno je sigurno: Sarajevo ili volite, ili mrzite do srži, ali na njega ne ostajete ravnodušni, došli na pola sata, ili za celi život! "POČASNO SRCE" ZA DE NIRA Posebnu pažnju ovogodišnjeg, 22. po redu sarajevskog filmskog festivala svakako je privukao dolazak dvostrukog oskarovca Roberta de Nira u grad na Miljacku. On je od organizatora festivala dobio prvo "Počasno srce Sarajeva", prestižno priznanje za životno delo i poseban doprinos razvoju filmske umetnosti. De Niro je u Sarajevo stigao u petak, uoči otvaranja festivala i ostao do subote po podne. Drugog dana njegovog boravka u glavnom gradu BiH, organizatori festivala organizovali su "Kafu sa De Nirom" koja je okupila "krem" Sarajeva, njih oko 250. Samo oko tridesetak novinara, među kojima se našao i vaš reporter, imao je priliku da bude oči u oči sa velikom filmskom zvezdom CIGANČIĆI OKO VATRE Kao i pre rata, Sarajevo je jedan od gradova bivše Jugoslavije koji je, mimo Olimpijade i "Bijelog dugmeta" bilo prepoznatljivo i po ogromnom broju Roma. Veče uoči početka 22. SFF, vreme je u Sarajevu bilo neobično hladno za prvu polovinu avgusta, a dva dečaka romske pripadnosti svoje ručice grejali su na "Večnoj vatri". HARE KRIŠNA PEVA U CENTRU Prema nezvaničnim podacima, u BiH postoji oko 1.000 pripadnika "harekrišne", vere sa istoka koja se "odomaćila" i u BiH. Većina ih je u Sarajevu. Dok smo se provlačili do centralnog događaja, naleteli smo na njihov skup na centru ulice Ferhadije, kako pevaju i pozivaju građane da im se pridruže.

Nastavak na Večernje novosti...