Izvor: Politika, 22.Mar.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi Narodnog muzeja još na sudu
U Ministarstvu kulture se nadaju da će Viši sud preinačiti rešenje Privrednog suda o dugu od 199 miliona dinara
Ako rešenje Privrednog suda u Beogradu, izrečeno 25. februara ove godine, postane pravosnažno, Narodni muzej će morati da isplati preduzeću Kunsttrans najmanje 199 miliona dinara za zakup depoa, koji nikada nije korišćen, naveo je juče antikorupcijski portal „Pištaljka”. Ukoliko bi ta presuda postala pravosnažna to bi značilo blokadu računa Narodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muzeja i dovelo gotovo do njegovog zatvaranja.
U kom pravcu će se situacija dalje odvijati saznali smo u Ministarstvu kulture od Miroslava Tasića, državnog sekretara ovog ministarstva koji je za „Politiku” rekao:
– U slučaju Narodnog muzeja i „Kunsttransa” postoje dve parnice: jedna koju je poveo „Kunsttrans” i u njoj je doneto rešenje da 198 miliona dinara Narodni muzej treba da isplati ovoj firmi, na ime neisplaćenih mesečnih naknada (oko 35 000 evra) za korišćenje prostora i to sa mesečnim pripadajućim kamatama. Međutim, Narodi muzej je dao prigovor na ovo rešenje i osporio ga.
Od Miroslava Tasića saznajemo i sledeće:
– Nevezano za ovo država Srbija je preko Javnog pravobranilaštva tužila „Kunsttrans” takozvanom tužbom za utvrđenje, sa namerom da se poništi ugovor sa „Kunsttransom”. Sud je odbio da poništi taj ugovor, jer smatra da ugovorni odnos i ne postoji. Zašto? Zato što u ugovoru između „Kunsttransa” i Narodnog muzeja, piše između ostalog da ugovor stupa na snagu kada vlada izda garanciju za obaveze Narodnog muzeja. Imajući u vidu da vlada nikada nije dala tu garanciju, sud je smatrao da taj ugovor i ne postoji. Zato se i nadamo da će Viši sud preinačiti rešenje Privrednog suda.
O tom istom rešenju oglasio se za „Politiku” i Đorđe Branković, direktor „Kunsttransa”.
– „Kunsttrans” nije austrijska, već srpska firma, sa kapitalom istoimenog austrijskog holdinga. Kad je reč o depou, postoji ugovorni odnos koji smo ispunili u potpunosti, a Ministarstvo kulture je u prethodnim sazivima zabranjivalo Narodnom muzeju da se useli u depo. Na dugim sudskim procesima je pokušavalo da prolongira isplatu, da je dovede u pitanje i izgubili su na svim instancama. Prvi pu je „Kunsttrans” tražio naplatu dugovanja 2009, potom se u toku parnice Narodnom muzeju pridružilo Ministarstvo kulture koje je tvrdilo da ugovor ne postoji. Sud je na svim instancama zajedno s kasacionim sudom doneo presudu koja je pravosnažna, da je dokumentacija verodostojna i da su dužni da plate. Narodni muzej može da se žali, a sud da prihvati prigovor ili ne prihvati ako je besmislen, a onda će biti kako je napisano u rešenju.
Đorđe Branković kaže da on nema ništa protiv predloga eventualnog sudskog poravnanja.
Podsetimo, ugovor sa „Kunsttransom” Narodni muzej potpisao je u maju 2006. godine jer je u planu bilo izmeštanje muzejskih zbirki tokom radova na rekonstrukciji muzeja. Otprilike u vreme kada je završen depo (2007) Ministarstvo kulture i Kancelarija za Nacionalni investicioni plan počinju da analiziraju ugovor sa „Kunsttransom”. Tada državni organi konstatuju, kako se navodi na sajtu Ministarstva kulture, „više nepravilnosti”. Glavna zamerka sklopljenom poslu je bila da firma „Kunsttrans” u trenutku zaključenja ugovora nije posedovala adekvatan depo za skladištenje umetnina, pa samim tim „nije mogla biti i jedini ponuđač”. Nadležni u ministarstvu i Kancelariji za NIP, između ostalog, zaključili su da je i cena zakupa depoa određena „bez tržišnog osnova”.
Zbog svega navedenog, Ministarstvo kulture na čije čelo u međuvremenu dolazi Nebojša Bradić, traži stručnu ekspertizu kojom se konstatuje da je ovaj ugovor „nepovoljan i štetan po državu”.
Prema navodima „Pištaljke”, ne računajući dugovanja prema firmi „Kunsttrans”, Narodni muzej je u periodu od 2003. do 2012. godine na „pokušaje” rekonstrukcije zgrade na Trgu Republike potrošio više od 225 miliona dinara ili više od dva miliona evra.
Nova direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić-Brešković je u izjavi za naš list rekla da bi sanacija muzeja mogla da košta i do 1,3 milijarde dinara ili oko 11,5 miliona evra. Za ovu godinu u te svrhe iz budžeta je opredeljeno 130 miliona dinara, ili tek desetina ukupne sume.
B. Lijeskić
-----------------------------------------------------------
Depo za sve muzeje?
Državni sekretar Miroslav Tasić kaže da je plan Ministarstva da sporni depo otkupi i stavi ga na raspolaganje i ostalim muzejima. Sa ovom idejom, naglašava Tasić, ne slažu se stručne službe Narodnog muzeja koje tvrde da Muzeju ovakav depo nije potreban jer je „preblizu reke (Dunava) i nalazi se u kriptodepresiji”.
Bojana Borić-Brešković, vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja uputila je pisano saopštenje u kome kaže da
u ovom trenutku još nema pravosnažne odluke suda i iz tih razloga Narodni muzej ne može da se izjašnjava o ovom slučaju.
Direktorka je između ostalog dodala da ukoliko Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije smatraju da ovaj depo može da bude od koristi za sve muzeje Republike Srbije, Narodni muzej se ovakvoj odluci ne bi protivio.
objavljeno: 23.03.2013
