Izvor: Radio 021, 28.Dec.2014, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugove ćemo pokrivati pozajmicama
Vlada Srbije će 2015. morati da se zaduži 706,6 milijardi dinara, to jest 5,8 milijardi evra kako bi popunila finansijske rupe - finansiranje budžetskog deficita, otplatu glavnice kreditorima, plaćanje garancija...
Matematika je prosta jer, kako piše u tek usvojenom budžetu, za otplatu kredita trebaće nam, recimo, 450,5 milijardi dinara za otplatu glavnice dugovanja domaćim kreditorima, 42,6 milijardi za strane kreditore, a 16,5 milijardi dinara za plaćanje glavnice po >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << garancijama.
Budući da će ukupni manjak u republičkom budžetu biti 191,4 milijarde dinara, što je oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, jasno je da će država, kad se sve sabere, morati negde sa strane namaći pomenutih 706,6 milijardi dinara. Doduše, ukupan konsolidovani deficit je veći i iznosi 231,9 milijardi dinara, odnosno oko šest odsto BDP, ali će razliku morati da plaćaju i vraćaju opštine, gradovi... a ne Republička vlada.
U svakom slučaju, ključno pitanje je kako će Vlada Srbije nabaviti novac da popuni sve finansijske rupe. Po svemu sudeći, plan je da se pare namaknu zaduživanjem u zemlji i inostranstvu, ali većina ekonomista veruje da se negde u projekciji računalo i na prodaju preostale zlatne koke – "Telekoma Srbija". Iako se u budžetu "Telekom" nigde ne pominje, ipak ga u suštini ima.
U projekciji državne kase za 2015. godinu piše da, ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije, proporcionalno će se smanjivati kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. To nije ništa drugo nego ostavljanje mogućnosti da stigne novac od prodaje domaćeg telefonskog giganta.
Druga opcija je da se planiraju prihodi od prodaje preostale 502 kompanije, ali to je malo verovatno, jer kada se tu cifre saberu i oduzmu, država će potrošiti više para na preuzimanje dugova ovih kompanija nego što će zaraditi od njihove prodaje. U suštini, žive pare bi tu mogle leći od samo desetak kompanija, i to pre svega od vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća koja u svom sastavu imaju vredno poljoprivredno zemljište. Uostalom, ekonomista Stojan Stamenković otvoreno je rekao da očekuje da će Vlada Srbije prodati "Telekom Srbiju" upravo kako bi popunila rupe u budžetu.
"Mislim da će ga sigurno prodati. Ne zbog toga da bi postao profitabilniji, nego da bi država popunila rupe. Mislim da će taj novac ponovo otići u budžet", rekao je Stamenković.
Međutim, premijer Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare veoma decidno odbacio mogućnost da se novac od eventualne prodaje "Telekoma" iskoristi za pokrivanje budžetskog deficita. "Ni dinar od prodaje Telekoma neće završiti u budžetu", kategoričan je bio predsednik Vlade Srbije, napominjući da će polovina tog novca biti direktno usmerena u investicione projekte.
U svakom slučaju, državi uvek ostaje zaduživanje koje je u suštini i glavna varijanta krpljenja rupa u budžetu za narednu godinu. Prema Budžetu Srbije za 2015, najveći deo novca država će obezbediti emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti, i to u iznosu do 450 milijardi dinara. Emitovanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu Vlada Srbije namerava da obezbedi do 180 milijardi dinara.
Planirano je i da se do 79,3 milijarde dinara dođe iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada. Da li će tu biti arapskih, ruskih ili kineskih para, jo[ uvek nije poznato.
Važno pitanje je i po kojoj ceni ćemo se zaduživati, jer domaći ekonomisti procenjuju da će nam kamata biti biti od dva do pet ili šest odsto. Najbolje ćemo proći ako pare budemo uzimali od prijateljskih država, a naviše ćemo platiti pozajmice na tržištu i po tržišnim pravilima u trenutku uzimanja novca.
Podrazumeva se da će cena zavisiti i od opšte situacije u ekonomiji, ali i od aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Jer, ukoliko ne dođe do dogovora s MMF-om, kamata po koji će Srbija uzimati pare mogla bi skočiti i za dva odsto, a to je ogromno poskupljenje za ekonomiju kakva je naša.
