Izvor: RTS, 03.Maj.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugotrajna izbeglička kriza
Zatvaranje kolektivnih centara za prognane, predviđeno do 2010. biće odloženo za još nekoliko godina. Trajno zbrinjavanje oko hiljadu izbeglih iz Bosne i Hrvatske, i više od 3.000 raseljenih s Kosova i Metohije, zavisi od budžeta i međunarodnih organizacija.
Srbija je na prvom mestu u Evropi i 13. u svetu po broju izbeglih i raseljenih. Trajno zbrinjavanje oko hiljadu izbeglih iz Bosne i Hrvatske, i više od 3.000 raseljenih s Kosova i Metohije, zavisi od budžeta Vlade i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << međunarodnih organizacija.
Gostujući u Dnevniku 2 predsednik Saveta za pomoć izbeglima i raseljenima Janko Veselinović rekao je da je važno da se izbeglice odluče da izađu na lokalne izbore u Hrvatskoj 17. maja.
Većim učešćem Srba u lokalnoj vlasti počeli bi da se rešavaju neki problemi kao što su povraćaj stanova, obnova porušene imovine, pitanje zaostalih penzija.
Obzirom da su najveći broj prognanika Srbi, državljani Hrvatske, koji ni posle 14, pa i skoro dve decenije, nemaju osnovna prava u zemlji porekla, Veselinović vidi dalje rešavanje problema kroz aktivno političko učešće predstavnika Srba u toj zemlji, ali i uz učešće međunarodne zajednice.
Već 14 godina Dušanka i Milan Pjevalica ne žive pod svojim krovom. Iz Knina su, sa dvoje dece, prognani tokom akcije Oluja, 1995. godine. Nekadašnji profesor biologije oštećenog sluha i njegova supruga, su tek posle 11 godina u izbeglištvu dobili penziju. Od 2003. žive u kolektivom centru u Krnjači, u baraci sa još dve porodice.
Dušanka Pjevalica kaže da već 14 godina priča, ali da je niko ne čuje i da nema pomaka ni napred ni nazad.
Oko 600 kolektivnih centara već je zatvoreno. U preostala 73 još uvek živi oko 6.000 prognanih. Neki od njih više od decenije čekaju pomoć za integraciju ili povratak u svoje domove.
Radomir Vidić sa Kosova i Metohije smatra da je Vlada odgovorna.
Vlada i međunarodne organizacije do 2009. godine obezbedile su preko 3.000 stanova za izbegla i raseljena lica, a više od 80 se upravo gradi.
Šef misije UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocelajnen kaže da nije lako naći rešenje, s obzirom da to je to jako skupo.
"Mi bi želeli da se do kraja 2010. bar reši pitanje 1.200 izbeglica u kolektivnim centrima. Nadamo se da će se naći rešenje i za raseljena lica, ali će za rešavanje tog pitanja biti potrebno više vremena", rekao je Kocelajnen.
U naredne dve godine prioritet će biti zatvaranje oko deset kolektivnih centara čiji su objekti u procesu privatizacije.
"Para na žalost nema. Fokus nam je da pokušamo da pribavimo pare iz drugih izvora", naglasio je komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
Prema broju kolektivnih centara Srbija se nalazi pri samom vrhu liste zemalja sa takozvanom dugotrajnom izbegličkom krizom.
Najavljenim strategijama za unapređenje položaja izbeglih i raseljenih lica, 29 lokalnih samouprava trebalo bi da pomognu da se do 2013. godine taj problem trajno reši.
