Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugonogi lovac iz močvare
U močvarama Evrope, Azije i delovima Afrike živi siva čaplja. Ova močvarica je visoka oko metar i teška do dva kilograma, sa rasponom krila do 180 centimetara i najveća je od čaplji koje žive u Evropi. Leđa i krila su joj sivi, dok joj je perje na vratu i stomaku belo. Njene duge žućkasto-braon noge u sezoni parenja menjaju boju u jarkoružičastu.
Iako sive čaplje žive u kolonijama, u lov obično idu same. Jedino na mestima sa obiljem hrane mogu se videti jata ovih ptica u lovu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Obično love u zoru ili sumrak, ponekad dugo nepomično stojeći u plićaku, vrebajući plen. Kada riba, kojom se najčešće hrane, dopliva do sive čaplje, ona je iznenada probode dugim kljunom kao kopljem, ili je, ako je krupnija, jednostavno uhvati u kljun. Sitnu ribu guta živu, a krupniju ubija i okreće kako bi joj prvo progutala glavu. Ako je plen previše krupan, neće ni pokušati da ga proguta, već će ga odbaciti.
Pored riba, koje su joj omiljena hrana, siva čaplja jede insekte, vodozemce, sitnije sisare, pa čak i male ptice. Njen dugi vitki kljun toliko je jak da može da ubije čak i veće zmije. Iako je dobar lovac, siva čaplja često krade plen koji ulovi njena barska komšinica purpurnog perja - čaplja danguba.
Gnezdi se u visokim krošnjama u blizini vode ili u trsci, kada drveća nema na vidiku. Velika gnezda od grančica, obložena travom i lišćem ptice koriste i po nekoliko godina zaredom, svakog proleća ih "doziđujući". Materijal donosi mužjak i uz ritual udvaranja ga predaje ženki, koja je zadužena za svijanje gnezda. Dom sivih čaplji tako može da naraste i do skoro metar u prečniku.
Ženka s proleća snese od dva do pet jaja plavo-zelenkaste ljuske, iz kojih se posle četiri sedmice ispile mladi. Roditelji na smenu leže na jajima, a zatim brinu o mladuncima i donose im hranu. I pored roditeljske brige, preživljavaju samo najjači. Mladi koji se prvi ispile obično su snažniji i otimaju hranu svojoj braći i sestrama, koji često umiru od gladi. Posle dva meseca mladi počinju da lete. Prvi put se pare kad navrše dvanaest meseci, a mogu da dožive dvadesetak godina.
Sa prvim hladnim jesenjim danima, jata sivih čaplji koje žive u hladnijim krajevima sele se u toplu Afriku da prezime, dok neka jata i preko zime ostaju u svojim gnezdima. Lete sporo, sa vratom povučenim unazad i oslonjenim na rameni deo, po čemu se u letu razlikuju od roda, ždralova i kašikara, koje lete opruženog vrata.
D. D.
[objavljeno: ]
