Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jan.2015, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug za šljunak, bez Vojvodine, pet miliona evra
Preduzeća koja se u Srbiji bave eksploatacijom šljunka i peska duguju državi preko pet miliona evra zbog neplaćanja naknade, pokazuju podaci Republičke direkcije za vode, u koje nisu uračunata dugovanja za Vojvodinu, prenosi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Od 370 dužnika, zaključno sa 14. julom 2014. godine, više od dve trećine duga otpada na 13 preduzeća koja pojedinačno duguju 100.000 evra ili više.
Većina dugovanja nastala su u ranijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godinama, a na njih su kasnije obračunavane kamate.
Istraživanje CINS pokazuje da će značajan deo ovih iznosa teško biti naplaćen u skorije vreme s obzirom da se najveći dužnici uglavnom nalaze u lošem stanju – u stečaju su, restrukturiranju ili su ugašeni.
Među preduzećima koja svoje obaveze ne izmiruju redovno nalaze se i državna preduzeća. Neki od najvećih dužnika su međusobno povezani, što znači da su ukupni dugovi određenih grupa povezanih preduzeća zapravo veći nego se čini na prvi pogled.
Iako već godinama ne uspevaju prikupiti prihode, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, pod čijom je nadležnošću Direkcija za vode, navode da ipak očekuju naplatu.
Sagovornici CINS, koji dobro poznaju ovu oblast, kažu da država mnogo više novca gubi nelegalnom eksploatacijom.
Preduzeća bi državi trebala platiti naknadu za svaki kubni metar izvađenog šljunka ili peska
„Ta aktivnost je nelegalna aktivnost, van kontrole države, koja se na taj način lišava značajnog izvora prihoda“, kaže Ratko Ristić profesor sa Katedre za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta u Beogradu.
On je rekao da je teško precizno govoriti koliko je država na gubitku ali da neformalne procene kreću od više desetina miliona evra godišnje.
Visina naknade određuje se svake godine. Za 2014. godinu, po kubnom metru izvađenog materijala, iznosila je: 57,21 dinara za eksploataciju iz korita vodotoka, 71,51 dinara sa zemljišta ugroženog erozijom i 111,56 dinara sa poljoprivrednog zemljišta.
Prihode od naknada prikuplja Republička direkcija za vode – osim za Vojvodinu gde to čine službe Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Prema podacima Direkcije za vode, zaključno sa 14. julom 2014. godine, najveći dužnik je preduzeće Ivan Milutinović-PIM, koje je većinski u društvenom vlasništvu.
Njihov dug na taj datum iznosio je 1.162.842 evra.
Još dva preduzeća članice PIM grupe – Bagerovanje i vodni transport i Vodni transport – dužni su zajedno još
1.094.006 evra. Međutim, oba preduzeća su ugašena još 2010.
godine.
Miodrag Milojević, generalni direktor PIM, kaže da sva dugovanja, uključujući i ona za šljunak i pesak, planiraju izmiriti tako što bi ih kroz reorganizaciju pretvorili u akcije. Dodaje da to verovatno i nije pošteno rešenje, ali je jedino moguće.
Iako PIM i dalje radi – učestvovao je u gradnji mosta Zemun-Borča preko Dunava – Milojević kaže da im prioritet nije bio izmirenje dugova već opstanak preduzeća i isplata zarada zaposlenima i da su institucijama prijavili svaki kubik izvađenog peska i šljunka.
Branislav Đorđević, član Akademije inženjerskih nauka Srbije i međunarodno priznati stručnjak iz oblasti upravljanja vodama, kaže da institucije, pre svega inspekcije, nisu dovoljno osposobljene da deluju operativno protiv nelegalne eksploatacije i da je u ovoj oblasti raširena i korupcija.
Inspektori kažu da moraju zateći nekoga da krši propise kako bi mogli izreći kazne, dok Zakon o vodama ne reguliše situacije kada fizička lica iskopavaju, pa ih samim tim ne mogu ni sankcionisati.
Obilazeći mesta sa kojih se šljunak i pesak eksploatišu širom Srbije, novinari CINS su razgovarali sa ribočuvarima, ekolozima, meštanima i lokalnim funkcionerima koji su uglavnom navodili da im nekontrolisana eksploatacija i dalje pravi probleme.
Mesta sa kojih su pesak i šljunak vađeni često se pretvaraju u divlje deponije, a teren, posle eksploatacije, se retko sanira.
Osim toga, na području Kruševca, Obrenovca i Loznice eksploatacija šljunka i peska pogoršala je efekte poplava ili oštetila nasipe, prenosi CINS.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
