Izvor: Blic, 31.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug trgovaca guši proizvodnju
Za mesec dana više stotina hiljada radnika u sektoru proizvodnje moglo bi da ostane bez posla ukoliko trgovinski lanci ne izmire dug od 600 miliona evra. Privrednici smatraju da se približava vreme kada firme i pojedinci, posebno u prehrambenoj industriji, moraju da nabave novac za novi ciklus proizvodnje. Ako se ne nađe rešenje, država bi, kako kažu proizvođači, morala da otvori stečaj u firmama koje ne vraćaju dugove i bude efikasna u njegovom sprovođenju.
Podatak da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojedini vlasnici i direktori preduzeća kojima trgovci duguju nisu hteli da zvanično komentarišu ovaj problem dovoljno govori. Neki od njih čak su rekli da „imaju velike probleme, a ne smeju da pričaju”. „Već osećamo posledice”, dodao je jedan od njih. Zbog čega osećaju posledice, nismo stigli da ga pitamo jer je prekinuo razgovor. Država je priznala da su trgovci nelikvidni ali dalje od toga nije otišla. Da li će Vlada imati hrabrosti da, kako su pojedini ministri naveli, natera trgovine da plate dugove, ostaje da se vidi.
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, koji je obelodanio dug trgovaca od 600 miliona evra, pomenuo je čak i prinudnu naplatu, ali i da će „čekati još neko vreme". Na koga se tačno odnosi ova prozivka niko ne želi da saopšti, ali na domaćem tržištu rade Delta, Merkator, Tempo, Intereks, Idea, Vero, Dis, Tuš, Jabuka.
Na pitanje da li imaju problema sa trgovcima, Miroslav Miletić, direktor koncerna „Bambi Banat”, kaže: „A ko ih nema!” On ističe da postoje tri vrste rokova plaćanja – 60, 75 i 90 dana, ali trgovine ih prekoračuju i po dva meseca. Imajući u vidu cenu kapitala na tržištu, Miletić kaže da njegova kompanija ali i dobavljači kojima oni plaćaju, beskamatno kreditiraju trgovine.
– Vladi smo predložili da mi uzmemo kredite za likvidnost koje bi vraćale trgovine. Tako bi proizvođači dobili novac i ne bi morali da uzimaju kredite i plaćaju kamate. Problem mora da se reši najkasnije do polovine ili kraja juna kako bismo mi dobili novac i isplatili više od 4.000 domaćih dobavljača – proizvođače žitarica, biljnih ulja i masti, brašna, gde je zaposleno na stotine hiljada radnika – upozorava Miletić.
Problem produžavanja rokova plaćanja robe nije nastao poslednjih meseci. U zlatno doba na domaćem tržištu rok plaćanja je bio 30 do 45 dana, zatim se povećao na dva meseca, pa je sad dostigao tri meseca, a firme su srećne ako naplate fakturu za sto dana. Momir Jovanović, bivši direktor „Neoplante”, sada vlasnik privatne firme za trgovinu mesom i mesnim prerađevinama, navodi da su trgovci stalno produžavali rokove.
– Imam utisak da je deo trgovina na taj način nabavljao novac za investicije. Proizvođači su prinuđeni da prihvataju i lošije uslove poslovanja samo da bi nešto radili jer je konkurencija velika. Sve to je i cena ukrupnjavanja u sektoru trgovine jer nema više malih igrača na tržištu ili STR-a – navodi Jovanović.
Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon Takovo”, kaže da bi bio srećan kada bi naplatio svoju robu i za 150 dana. On smatra da je velikim trgovinama u Srbiji potrebna pomoć, koju mora da im pruži država jer je situacija mučna. Upitan zašto trgovinski lanci ne uzmu kredite za likvidnost koje je obezbedila država, Drašković kaže da je to nedovoljno. On priznaje da zbog odlaganja u plaćanju trgovci dobijaju robni kredit, na koji ne plaćaju kamatu.
– Videćemo šta će se desiti. Već sada ima nekoliko firmi koje nam duguju, a ne mogu da vrate dugove. Ukoliko i trgovinski lanci dođu u sličan položaj, država mora da obezbedi efikasno i brzo sprovođenje stečaja. Poverioci ne smeju da čekaju i po dve godine da se ta procedura obavi – poručuje Drašković.
I preduzeće „Klas” strahuje od narednih nedelja, pa iako, prema rečima direktora Momira Lazića zasad nemaju ozbiljnijih problema, niko ne zna šta će se dalje dešavati. Ovo preduzeće, prema njegovom priznanju, dobrim delom spasava i to što je deo većeg sistema „Ist pointa”. Zato su poslovne veze sa vlasnicima trgovina razvijenije, a tu su i zavisna preduzeća. „Imamo stotinak dobavljača i kada mi imamo probleme ne piše se dobro ni njima”, ističe Lazić.
Trgovci: Trudimo se, platićemo sve dugove
U „Delta maksi grupi” kažu da uspevaju da ispoštuju svoje obaveze i navode da je rok plaćanja od 15 do 120 dana. „Sve obaveze koje budu dospele do kraja juna isplatićemo u roku ali nećemo uzimati državne kredite za likvidnost. To ćemo uraditi zahvaljujući dobrom poslovanju, sopstvenoj likvidnosti i ranije započetim pregovorima o dobijanju kredita”, objašnjava Dragan Filipović, direktor „Delta maksi grupe”. On smatra da im državna pomoć nije potrebna i da bi Vlada trebalo samo da napravi uslove da privreda posluje. „Treba pustiti dva poslovna partnera da sami rešavaju svoje odnose”, naglašava on.
Milena Radulović, šef marketinga „Jabuke”, kaže da je njihov rok plaćanja od 60 do 90 dana. Ona navodi da strane kompanije u Srbiji i uvoznici koji ih snabdevaju u početku krize nisu baš imali razumevanja i tražili su striktan rok plaćanja od 30 dana. Sada se ponašaju drugačije, ističe ona, i dodaje da su domaći proizvođači mnogu predusretljiviji ako dođe do kašnjenja u plaćanju.
U „Merkatoru” kažu da je njihov prosečan rok plaćanja 60 dana. „Trudimo se da poštujemo rokove”, dodaju u ovoj kompaniji.
Mlađan Dinkić: Dug 80 miliona evra
Mlađan Dinkić juče je saopštio da će država do kraja juna vratiti sva svoja dugovanja prema privredi, a to se očekuje i od velikih trgovinskih lanaca, poput „Delte”, koji kasne sa plaćanjem i više od 90 dana. „Imali smo sastanke i sa premijerom, i sa najvećim trgovinskim lancima, i sa najvećim kompanijama iz prehrambene industrije... Postignut je dogovor da se dugovanja prema dobavljačima do kraja juna svedu na nulu. Ta dugovanja trenutno iznose 80 miliona evra”, naveo je Dinkić.
