Izvor: B92, 12.Sep.2014, 18:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug put do velike mature

Sadašnje prijemne ispite za upis na fakultete trebalo bi u junu 2018. godine da zameni velika matura.

Taj koncept, međutim, sada nailazi na otpor nekih visokoškolskih ustanova, jer strahuju da će ostati bez dela profita i upozoravaju da je interes svih da najbolji i najspremniji dolaze na univerzitet.

Velika matura će, prema predlogu na kojem se još radi, biti posebna za svaki tip škole, odnosno imaćemo opštu, stručnu i umetničku maturu u zavisnosti od toga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz koje obrazovne ustanove srednjoškolci izlaze.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde u saradnji s Ministarstvom prosvete pripremaju koncept, ističu da bi velika matura trebalo da bude uvedena 2017/18. a da će prva generacija koja će je polagati biti ona koja u junu 2018. upisuje fakultet.

Do tada, koncept kroz raspravu treba da prođe mnogo istanci, akademsku zajednicu, Nacionalni prosvetni savet, Ministarstvo prosvete, koje daje poslednju reč, rekao je Tanjugu direktor Zavoda Dragan Banićević.

Pojednici članovi Konferencije univerziteta Srbije (KONUS, telo koje okuplja državne i privatne univerzitete) su se na jednoj od sednica krajem prošle godine usprotivili uvođenju velike mature, jer fakulteti ne žele da ostanu bez prijemnih, koji za njih predstavljaju dobar izvor prihoda.

Opravdanje su imali u činjenici što država ne izmiruje obaveze prema fakultetima, međutim, zamenik predsednika KONUS-a Miroslav Vesković u izjavi Tanjugu navodi da su u tom telu spremni da konstruktivno razgovaraju o toj temi, vodeći računa o interesu svih da najbolji i najspremniji dolaze na univerzitet.

Vesković, međutim, podseća na to da broj mesta na univerzitetima i visokim školama prevazilazi broj dece koja iz jedne generacije treba da studiraju i ukazuje da treba voditi računa i o sve nepovoljnijoj demografskoj slici.

"KONUS je spreman da konstruktivno razgovara o temama koje se odnose na visoko obrazovanje i interes nam je da najbolji i najspremniji dolaze na univerzitet. Verujem da će pitanje velike mature kroz pojedinačne stavove fakulteta i kroz KONUS, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, iskazati najbolje rešenje i stavove", rekao je on.

Koncept za gimnazije (opšta matura) podrazumeva da srednjoškolci na kraju četvrte godine polažu obavezni i opcioni deo. U obaveznom delu su srpski, matematika, prvi strani jezik koji je učenik učio i izborni predmet, a u opcionom su dodatni predmeti koji su potrebni za upis na odredeni fakultet ili visoku školu.

I velika matura za srednje stručne škole ima obavezni deo (stručno-teorijski ispit, praktični ispit, srpski jezik i izborni predmet) i opcioni (dodatni predmeti potrebni za upis na odredeni fakultet ili visoku školu).

Matura za umetničke škole sastoji se od teorijskog i praktičnog ispita, srpskog jezika, prvog stranog jezika i dodatnih predmeta potrebnih za upis na odredeni fakultet ili visoku školu.

Koncept se radi uz podršku projekta "Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju", a poslednju reč treba da da ministar prosvete Srđan Verbić, uveren da će u toku ove školske godine biti postignut dogovor s univerzitetima o konceptu velike mature.

"U ovom trenutku u Ministarstvu prosvete postoji predlog koncepta mature, ali je problem što je Zajednica univerziteta protiv. Zato je moj prvi sledeći korak i zadatak da nađem rešenje sa univerzitetima u delu koji je prihvatljiv svima u ovom trenutku, da se dogovorimo šta je to zajedničko jezgro, šta žele univerziteti a šta želi država", rekao je Verbić za "Politiku".

Nastavak na B92...