Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put do najvišeg naučnog zvanja
U našoj zemlji je od 1905. (kada je zvanično osnovan prvi srpski univerzitet) do kraja 2002. godine doktoriralo 15.656 naučnika, dok je magistriralo gotovo duplo više – 27.153. U Srbiji je u istom periodu titulu doktora nauka steklo 4.014 žena i 11.524 muškarca, zvanje magistra su ponele 26.924 osobe oba pola, a specijaliziralo je 8.513 poslediplomaca.
Ovo su samo neki od zanimljivih podataka koji se mogu pronaći u sveskama Edicije "Naučnici Jugoslavije", inače zajedničkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdanju Zadužbine "Andrejević" i Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković".
Prikupljeni podaci otkrivaju da je najviše doktora nauka sve do sredine sedamdesetih dolazilo iz agronomije (poljoprivrede), veterine i šumarstva, a da primat kasnije preuzimaju medicina, ekonomija, pravo, književnost i političke nauke.
O "inflaciji" titula govore podaci s početka osamdesetih. Tokom te decenije broj najviših titula kretao se od 424 do 505 godišnje. A kakva je situacija danas? U poslednjoj deceniji broj novih doktora nauka ustalio se na oko 400 godišnje. Prvo mesto, naravno, drže medicinske nauke.
U istoriji naše zemlje, najviše doktorskih zvanja dodeljeno je 1965. godine – 622, a posebno "plodne" bile su i 1981. (508) i 1987. godina (523).
-------------------------------------
Šta je sve novo
Ovim zakonom je mnogo toga promenjeno, ali je datum početka školske godine ostao isti: 1. oktobar. Školska godina može se deliti na dva semestra, od kojih svaki traje 15 nedelja; tri trimestra, od kojih svaki traje 10 nedelja, i u blokove, u ukupnom trajanju od 30 nedelja. Nastava je podeljena u semestre, trimestre ili blokove. Predmeti se dele na obavezne i izborne.
Svi predmeti moraju biti jednosemestralni (izuzetno i dvosemestralni) kako bi studenti mogli lakše da ih savladaju i međusobno kombinuju. Zakon o visokom obrazovanju ograničava broj ispitnih rokova na pet u toku akademske godine i to: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.
Uz indeks i diplomu o stečenom visokom obrazovanju uvodi se i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku, a "dodatak" sadrži detaljne podatke o uspešno okončanom studijskom programu, kao i opis sistema visokog obrazovanja.
Novina su i broj bodova, koji će svaki akademac dobijati uz ocene. To, recimo, znači da će akademac koji studira na teret budžeta upisati narednu godinu studija ako ostvari 60 bodova bez obzira na uspeh, tj. prosek ocena. S druge strane, akademac koji plaća svoje školovanje može da pređe u besplatan status ako je u toku prethodne godine ostvario 60 bodova i ako u kvoti budžetskih studenata ima upražnjenih mesta (što je takođe novina).
Zakon o visokom obrazovanju podrazumeva postojanje dve vrste studija:
– akademske – koje studenta treba da osposobe za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća. Ova vrsta studija se bazira na naučnoistraživačkom radu i organizuje se jedino na univerzitetima.
– strukovne – koje su usmerene na primenu znanja i veština potrebnih za obavljanje neke primenjene delatnosti ili struke. Programe strukovnih studija mogu izvoditi Akademije strukovnih studija (bitno modifikovane sadašnje više škole) i/ili univerziteti.
Nivoi studija su:
1. Studije prvog stepena
– osnovne akademske studije – od 180 do 240 ECTS bodova
– osnovne strukovne studije – 180 ECTS bodova
2. Studije drugog stepena
– diplomske akademske studije – master – (prethodno 180 ECTS) + najmanje 120 ECTS bodova ili (prethodno 240 ECTS) + najmanje 60 ECTS bodova
– specijalističke strukovne studije – najmanje 60 ECTS bodova
– akademske studije – najmanje 60 ECTS bodova
3. Studije trećeg stepena :
– doktorske akademske studije – najmanje 180 ECTS bodova uz prethodni obim studija na osnovnim i diplomskim akademskim studijama od najmanje 300 ECTS bodova.
[objavljeno: ]
