Izvor: RTS, 04.Maj.2021, 12:45
Dug precima iz pera Dušana iz Zlakusa
Dušan Drndarević iz Zlakusa sa osamnaest godina je napisao knjigu posvećenu junacima Balkanskih i Velikog rata, seljacima iz devet sela užičkog kraja, stradalim duž frontova u Srbiji i u tuđini. Istraživao je arhive, stručnu literaturu, privatne beleške, ali i prepešačio stotinu kilometara duž grebena Solunskog fronta, i još dva puta toliko tragom bitaka u kojima su učestvovali njegovi preci. Rezultat je knjiga "Juče - nauk za sutra".
Počelo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je traganjem za grobom jednog čukundede, poginulog u Skadru, 1916. i hodočašćem u čast drugog, koji se sa Solunskog fronta vratio kući. Istraživanje prošlosti , želja da shvati i sazna više, u Dušanovom slučaju, uz svu literaturu, podrazumevala je i iščitavanje „kamene arhive"'-32 seoska groblja, 180 krajputaša i pronalaženje mesta u Srbiji, Albaniji ili Severnoj Makedoniji gde su ti vojnici pokopani. Tako je istražio sudbinu 630 srpskih vojnika.
"Brojna groblja, dosta spomenika i tragova je tamo izgubljeno," kaže Dušan, "trajno ili oštećeno, da više nije čitko. Jednostavno , zub vremena ih je progutao. Dosta lokacija na kojima su se nalazila groblja danas je nepoznato To je neka tužna sudbina koju su ,eto, oni doživeli. Sto godina nije neki period kada se pogleda koliko postoji naša zemlja a i koliko postojimo mi kao narod. Da se takvi div junaci zaborave i da se njihovi spomenici unište, ali se to, nažalos,t dogodilo. Drago mi je da se poslednjih godina pokreće dosta inicijativa o samoj zaštiti tih spomenika i da se traga za tim grobljima, da se očuvaju , da se obnove."
Grob potporučnika Milije Lazića, pronašao je u Gruništu, petnaest kilometara podno Kajmakčalana, u porti crkvice u kojoj je dosta srpskih grobova, zaraslih u korov. Za Milijom je tragala porodica, Dušan je pronašao i njihovu objavu u novinama iz 1916.godine, potom i spomenik-krajputaš u rodnom Milijinom selu, koji mu je podigao otac, shvativši da se iz rata nikada neće vratiti. Rasvetlio je Dušan mnogobrojne sudbine ratnika iz svog kraja. Tragao po arhivima, pismima, dnevnicima...
" Tužno je što gubimo sve više starih spomenika i što smo dosta, dosta spomenika već izgubili," kaže Dušan, "moja želja bila je da što više tih natpisa, tih životnih sudbina koje stoje zapisane na ovakvim spomenicima i zabeležim, da ostanu da traju, što duže ."
Dušanova knjiga je , kako sam kaže - otvorena! Poziva da se dopuni novim saznanjima. A što se njegovog čukundede tiče, grob mu još nije našao. Zna samo da je poginuo u nekoj od skadarskih ulica, od bombe iz austrougarskog aeroplana . Ali , ova knjiga je poput onog plamena sveće i kandila koje osvetli duše i dela umrlih, vrednih poštovanja i pamćenja. Dušan je svoje pretke i njihove saborce smestio u nezaborav.
.jpg)
