Izvor: Blic, 14.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug državi postaje državno vlasništvo
Vlada Srbije u četvrtak će doneti novu uredbu koja će omogućiti privatizovanim preduzećima da, ukoliko to žele, zamene svoj dug državi pretvaranjem tih dugovanja u državni kapital u tim firmama. Kada ekonomska kriza prođe, država će prodati svoj kapital vlasnicima tih privatizovanih preduzeća ili investitorima na tržištu.
Država će deo svojih dugovanja, pre svega putarima, namiriti po rebalansu budžeta: Mlađan Dinkić
Ova uredba odnosiće se na firme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje su privatizovane, a imaju problem sa likvidnošću. Uslov je da redovno isplaćuju zarade i da su ispunile uslove iz ugovora o privatizaciji.
- Zamena će se odnositi na jedan deo dugova koji dospevaju državi za naplatu 31. decembra 2009. godine, a privatizovana preduzeća će dobrovoljno odlučiti da li će tražiti konverziju duga u kapital. Odlučivaće se od slučaja do slučaja na zahtev privatizovanih preduzeća - najavio je juče Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije.
Predviđeno je da kada ekonomska kriza prođe, učešće države bude prodato vlasnicima tih privatizovanih firmi ili trećim licima.
Do kraja ovog meseca planirano je i da Vlada formira tim za analizu i operativno sprovođenje multilateralne kompenzacije (međusobno prebijanje dugova).
Multilateralna kompenzacija, kako je ranije najavljivano, ići će u krugovima budući da je u ruletu nelikvidnosti i sama država koja prema nekim podacima duguje privredi oko 68 milijardi dinara. Nedomaćinsko poslovanje države najviše je oštetilo putare u Srbiji kojima se duguje 35 milijardi dinara, a svima onima koji su radili za projekte finansirane iz NIP-a duguje oko 10 milijardi dinara.
Potpredsednik Dinkić je istakao da će država jedan deo svojih dugovanja, pre svega putarima, namiriti po rebalansu budžeta, kada će biti isplaćeno 200 miliona evra. On je rekao da se neće menjati sistem poreza na dodatu vrednost, a da će se problemi sa likvidnošću rešavati po sektorima, a među najugroženijima su trgovina i prerađivačka industrija.
U kolu nelikvidnosti, inače, nalazi se i Elektroprivreda Srbije koja duguje oko osam milijardi dinara, a na veresiju je finansirala čak 40 milijardi dinara koliko u ovom trenutku građani i privreda duguju za neplaćenu struju. Interesantno je da je oko 68 milijardi dinara, na koliko se procenjuje dug države, za 4,4 milijarde dinara veći od sume koju preduzeća sa blokiranim računima nisu platila svoje obaveze prema Poreskoj upravi.
Prema podacima Svetske banke, da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana i da se prođe 36 procedura, na koje se potroši čak 28,4 odsto vrednosti duga.
Dinkić je juče nakon sastanka sa 30 najvećih izvoznika i predstavnika pet banaka istakao da oni podržavaju mere Vlade za prevazilaženje posledica ekonomske krize, kao i plan za smanjenje državne administracije.
Bankama je za sada podneto zahteva za 525 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost, a do sada je odobreno 190 miliona evra, a rebalansom budžeta će se obezbediti dodatnih 40 milijardi dinara za ovu vrstu kredita.
Privrednici su, rekao je Dinkić, preneli da je potrebno smanjiti kamatnu stopu na kredite za likvidnost, koja sada iznosi 5,5 odsto na godišnjem nivou. On je rekao da za to možda postoji mogućnost, jer je Euribor sa tri odsto pao na 1,25 odsto.
Bankari su predložili da se krediti za likvidnost odobravaju u dinarima, kao i da se duplira iznos kredita koji se daju za ovu namenu, dodao je Mlađan Dinkić. Prema njegovim rečima, maksimalan iznos je bio dva miliona evra, a učiniće se da to bude dva puta uvećano samo za izvoznike koji već imaju ugovorene poslove.
Veliki problem sa naplatom svojih potraživanja imaju mali dobavljači od velikih trgovina, koji moraju avansno da plaćaju PDV.
- Sistem PDV neće morati da se menja jer je on jako dobar, ali ćemo morati one koji ne izvršavaju svoje obaveze zakonski na to da primoramo - upozorio je on.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke”, rekao je da najveća pažnja treba da se posveti sektorima koji ostvaruju i najveći izvoz. Prema njegovim rečima, stabilnost finansijskog sistema je apsolutno sačuvana i bankarski sistem je pokazao da je spreman da odgovori na krizu.
Raskinuto 400 ugovora
Od početka privatizacije na tenderima i aukcijama prodato je 1.850 preduzeća, a raskinuto je 400 ugovora. Osnovni razlog je neispunjavanje investicionog programa.
- Najčešće je reč o neispunjavanju obaveza socijalnog programa, neplaćanje rata, kontinuitet delatnosti i raspolaganje imovinom mimo zakona - kažu u Agenciji za privatizaciju.
Kome duguju preduzeća u blokadi
47.628 blokada po osnovu duga državi (64,4 milijarde dinara)
15.161 dužnik ima ukupno 91,2 milijarde dinara obaveza prema bankama
246 dužnika duguje 1,2 milijarde dinara bankama u stečaju
*Napomena: svi iznosi su bez kamate
Pregovori o kreditima sa Rusijom i Kinom
Vlada Srbije pregovara o investicionim kreditima sa ruskom i kineskom vladom, koji bi se realizovali narednih godina. Najdalje se u dogovorima stiglo sa Kinezima sa kojima se pregovara o kreditu za izgradnju mosta Zemun-Borča po sistemu ključ u ruke, a vrednost tog projekta je oko 200 miliona evra. Ukoliko pregovori budu uspešni, izgradnja bi mogla da počne sledeće godine. Sa Rusima se pregovara o kreditima za izgradnju metroa i za podršku budžetu Srbije, a delegacija Vlade Srbije će otputovati u Moskvu na konačne dogovore o tom kreditu.
Kako se povećavao broj blokiranih računa
Datum, Broj računa, Iznos
1. 1. 2008. 45.608 146,4*
1. 1. 2009. 56.605 206,9
1. 2. 2009. 57.645 211
1. 3. 2009. 58.657 217,2
1. 4. 2009. 59.295 230
*Napomena: u milijardama dinara
Struktura duga prema Poreskoj upravi
Doprinos za PIO 28,8 odsto*
Doprinos za zdravst. 16,6
Porez na zarade 9,9
Porez na promet 9,7
PDV 6,1
Akcize 3,16
Porez na prihod samost. delat. 2,42
Porez na dobit 1,6
* svi iznosi su u procentima
