Izvor: Glas javnosti, 09.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duel
Logističku pripremu za protivpravno ispisivanje Mitropolije crnogorsko-primorske kao vlasnika crkava, manastira i njima pripadajućih nepokretnosti u delu Crne Gore u kome se trenutno vrše katastarski premeri pružao je, nažalost, i istoričar Živko Andrijašević, koji je i magistarsku i doktorsku titulu dobio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Interesantno je da se ovaj beogradski doktor istorijskih nauka i crnogorski separatista uključio u rasprave o imovinskim pitanjima iako nije pravnik. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Andrijašević je mimo svake pravne logike ponavljao i plagirao već saopštene stavove i teze Mijata Šukovića i Steva Vučinića da je država navodno vlasnik crkvene imovine.
Početkom ove godine iz štampe je izašla Andrijaševićeva knjiga „Crnogorska crkva 1852-1918“. Knjigu su odmah pompezno najavili i u javnosti predstavili Andrijaševiću ideološki i politički bliski istoričari - dr Šerbo Rastoder, mr Dragutin Papović i dr Zvezdan Folić. Brojne prilike su iskorišćene da se ova Andrijaševićeva knjiga promoviše i propagira kao vrhunsko naučno delo.
Pohvale su stizale i objavljivane toliko brzo da su mnogi s pravom posumnjali da li su je hvalitelji uopšte i pročitali. Jedan od hvalitelja nije umeo da tačno navede ni naslov knjige. Mi se nismo oglašavali upravo zbog toga što je red da knjigu prvo pročitamo kako bismo mogli da iznesemo pohvale ili kritike.
Iz više izvora smo dobili informacije da se na crnogorskoj državnoj televiziji priprema jedna emisija o toj knjizi i crkvenoj imovini. Poznata režimska novinarka je pokušala da Andrijaševiću, kao debelo plaćenom saradniku u televiziji, u studio namami nekog od sagovornika iz Mitropolije nad kojim bi ovaj režimski istoričar demonstrirao svoju „naučnu i intelektualnu superiornost“. Išlo se i na to da ga za svaki slučaj osiguraju, pa da Andrijašević ima pomoćnika, a da se nađu i dva sagovornika po volji režimske novinarke. Sve je rađeno kako bi se izbegao zvanično određeni predstavnik Mitropolije za takva pitanja, a u takvim slučajevima se radi o mojoj malenkosti. Najpre su zvali jednog advokata da on kao čovek koji se bavi procesnim pravom raspravlja sa istoričarima pred televizijskim kamerama. Onda su se usmerili na profesore Srednje bogoslovske škole koji predaju teološke predmete, pa kad ni njih nisu uspeli da namame onda su se okrenuli prema nekim profesorima filozofije. I kada su režimsku novinarku svi uputili na moju malenkost, odmah je prestalo interesovanje za emisiju. Ostalo je upamćeno da su nekoliko puta Andrijaševiću na božićne praznike organizovali monologe na televiziji kako bi se iz raznih oruđa tuklo po Mitropoliji.
Nezavisni novinar Marko Novaković se zvanično obratio sa molbom da Mitropolija u toku juna odredi svog predstavnika, koji bi sa Andrijaševićem u polemičkoj emisiji „Oči u oči“ zastupao stavove Mitropolije, što je elementarni red i temelj kodeksa u svakom novinarstvu, osim u crnogorskom javnom servisu kada je Mitropolija u pitanju. Za taj televizijski duel, po blagoslovu mitropolita g. Amfilohija, određena je moja malenkost. I, kada smo g. Novakovića izvestili da je prihvaćen poziv, nakon nekoliko dana smo dobili obaveštenje emisija neće biti održana pošto je Andrijašević odustao.
Iako je široj javnosti poznato da Andrijašević nije čovek dijaloga nego monologa, veoma mi je žao što nije smeo da izađe na televizijski duel i pred kamerama i najširim auditorijumom posvedoči svoje stavove. Andrijašević je, umesto svedočenja argumenata, posvedočio svojevrsni intelektualni kukavičluk i nespremnost da čuje kritike i suoči se sa istinom. Nije dobro da se nauka zloupotrebljava u ime ideologije i raznih interesa.
