Izvor: Blic, 13.Jun.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubine mora
Pre sto godina, 11. juna, rođen je Žak Iv Kusto. Njegovo ime starijim čitaocima znači puno. Za mlađe bi najtačnije, po svoj prilici, trebalo reći da je bio istraživač i veliki popularizator nauke, prvi čovek koji je, svojim filmovima i televizijskim serijama, skrenuo pažnju velikog broja ljudi na čudesa morskih dubina, ali i njihovu ugroženost.
Ljudi se rado ponose svojim naučnim (sa)znanjima, ali ako se potrudimo da steknemo i letimičan uvid u naše poznavanje planete >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kojoj živimo, dočekaće nas prilično iznenađenje. Njenu površinu smo, manje više, istražili i detaljno snimili – delom zato da bismo je preciznije bombardovali. Ali, kako je i nedavna priča o vulkanima otkrila, o tome šta je na desetak kilometara ispod naših nogu, dakle prečnik jednog većeg grada, manje znamo, a više nagadjamo.
Slično je i sa morskim dubinama. Ne znamo šta je u velikim dubinama, ponekad neki njihov stanovnik zaluta u nama dostupne prostore i onda njegove fotografije osvanu na medijima kao poučan dokaz da skriveni i tihi medijsku pažnju ostvaruju najčešće po cenu života.
Aktuelna priča sa naftnom mrljom i Britiš Petroleumom nam, po ko zna koji put, pokazuje kako naše neznanje ne umanjuje našu sposobnost da uništavamo. Priča o Čarobnjakovom učeniku je čuvena: dečko iskoristi Čarobnjakov odlazak da bi ga malo oponašao i, logično, dolazi do opasne zbrke koju sam ne ume da reši. Srećom, Čarobnjak će se vratiti kući pre ili kasnije. Nevolja je što u priči Britiš Petroleuma nema Čarobnjaka, na delu su samo šegrti.
Zasluga Žaka Kustoa je u tome da je velikom broju ljudi skrenuo pažnju, i pružio izvesna saznanja o morskim dubinama, o jednom drukčijem i zagonetnom svetu, ali možda je njegova zasluga još veća što bio među prvima svesnim činjenice da šegrti delaju i kolika je opasnost od njih.
Bila je to nova misao. Stolećima su ljudi verovali da je more neizmerno i tako se ponašali. Dokle god je to uglavnom značilo da se otpad primorskih gradova, u vreme pre deterdženata i najlon kesa, uglavnom organskog porekla sipao u more, stvari nisu bile mnogo dramatične. Ali ljudsko znanje i tehnologija su postajali sve složeniji i Kusto je morao zaustavljati voz koji je prevozio nuklearni otpad da bi ga izručio u Mediteran.
Generacije su uživale gledajući Kustoove filmove ali sam Kusto nije bio srećan čovek. Sudio se sa sinom koji je, u celom poduhvatu, video i priliku za veliki profit.
Pred kraj života je bio ubeđen kako idealno stanovništvo zemlje ne bi brojalo više od sto hiljada obrazovanih i ekološki svesnih ljudi.
