Izvor: B92, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Držite lopova
B92: Usvajanje Rezolucije o Kosovu u Skupštini Srbije je potvrda državnog jedinstva, to je sinoć premijer Srbije rekao pošto su poslanici većinom glasova, a posle veoma burne debate, glasali za tekst Rezolucije. Glavna tema ove rasprave bila je da li će Srbija potpisati Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji i koliko je Sporazum u neskladu s integritetom i suverenitetom Srbije. Hoće li tačka pod Đ u Rezoluciji, koja govori o međunarodnim sporazumima, pa i o tom o asocijaciji i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stabilizaciji, biti prepreka da posle parafiranja u januaru i potpišemo Sporazum i šta piše u tekstu Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, govorićemo u „Kažiprstu". Gošća je gospođa Jelica Minić iz Evropskog pokreta. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Gospođo Minić, sinoć je usvojena Rezolucija o Kosovu, ovih dana se i u javnosti debatovalo o tom tekstu, a mnogi analitičari smatraju da Rezolucija ima antizapadni ton. Kakav je Vaš utisak o tome?
Jelica Minić: Pa, to je prosto nastavak jedne tendencije, mi smo imali nekoliko faza. Prva faza je počela pogoršavanjem naših odnosa sa susedima. To se uglavnom odvijalo na bilateralnoj osnovi, ali neke incidentne situacije su počele da se javljaju i na regionalnim sastancima. Naime, mene na neki način zadivljuje kako i naša vlast i opozicija odjednom otkrivaju da je zapravo Kosovo međunarodni protektorat, da je Kosovo u regionalnim inicijativama i u regionalnim sporazumima, kao što je na primer sporazum o energetskoj zajednici, kao što je CEFTA, gde je preko UNMIK-a, preko međunarodne uprave na Kosovu Kosovo predstavljeno kao jedan od partnera. Dakle, to se sve sa ogromnim zakašnjenjem otkriva, juče je bilo prosto impresivno kako su socijalisti i radikali otkrili da je Kosovo međunarodni protektorat. Zanimljivo je da to nisu otkrili u vreme potpisivanja Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244. Moram da kažem da je moj glavni utisak juče na sednici Skupštine bio otkriće da je Kosovo međunarodni protektorat. Ja sam verovala da naši poslanici takve elementarne stvari vrlo dobro poznaju. Drugo, postavilo se pitanje ko zaključuje Sporazum, da li se Sporazum odnosi na Kosovo. Pa, poznato je da još od 2002. godine, kada je prva komunikacija, prvi dijalog uspostavljen sa Evropskom Unijom da i tadašnja Vlada nije imala dovoljno elastičan stav kako bi UNMIK nekako ostao u sastavu naše pregovaračke strane, nego su to bile dosta napete situacije, pa je onda pregovarački proces sa Kosovom izmešten i Kosovo svojim putem, preko posebnog pregovaračkog mehanizma u stvari radi na uvođenju standarda, pravnih normi, institucija koje su kompatibilne s evropskim.
B92: Koje nemaju veze s nama, odnosno s onim što mi radimo da bismo ostvarili standarde Unije?
Jelica Minić: Naš proces je potpuno odvojen i to se može videti po vrlo konkretnim politikama, na primer energetskoj politici, to je potpuno jedan poseban kolosek koji uopšte nije u relaciji s onim što radi Srbija.
B92: A pre dve nedelje smo mi predali palicu UNMIK-u za naredni period predsedavanja energetskoj zajednici.
Jelica Minić: Jeste, ali UNMIK je od početka u tom sporazumu.
B92: Samo hoću da kažem da...
Jelica Minić: Meni je prosto neverovatno kako se to odjednom za ne znam kakve potrebe juče u Skupštini otkriva. Drugo, mene zadivljuje veština, moram da priznam, radikala i socijalista, koji su mnogo diskretniji, to je sistem - drž'te lopova. Pa, nije ova vlada potpisivala Kumanovski sporazum, nije ova vlada bila ta na koju je počela da se odnosi Rezolucija 1244 i ne shvatam zašto je juče u Skupštini, moram da priznam da sam u pojedinim trenucima osećala potrebu da branim vladu od napada radikala i mnogo diskretnije socijalista koji su se uglavnom pridruživali srpskom jedinstvu. Ali moram da kažem da me je taj sistem ’drž'te lopova’, sve vreme neverovatno iritirao.
B92: E, sad, koliko ta vlada ovakvim tekstom ugrožava evropsku perspektivu Srbije?
Jelica Minić: Kažem, ovo je korak broj tri, korak broj jedan je kvarenje odnosa sa susedima. Naravno, ja ne mislim da je vlada koordinirala s crkvenim vlastima u Srbiji razne incidente vezane za Makedoniju, vezane za Crnu Goru, ali je vlada mogla da umanji efekat tih incidenata, možda na bolji način. Zatim, ova vlada nije nevina u stvaranju zategnutih odnosa s Bosnom i Hercegovinom i mislim da su izjave koje su davane u Crnoj Gori takođe potpuno neprimerene. To je bio početak, onda je došla jedna anti-NATO kampanja i ovo je prirodno finale. Dakle, imamo putanju zatezanja odnosa s našim neposrednim okruženjem, na neki način osporavanje perspektive članstva u NATO-u. Moram da priznam, ni ja nemam nikakav poseban afinitet prema NATO-u, ipak je NATO bombardovao Srbiju, ali s druge strane, treba biti realan, treba razmišljati o tome, i ja verujem da oni razmišljaju, uprkos svemu, da ova zemlja mora da dobije bezbednosni okvir koji je stabilan, koji je dugoročan. Ne vidim Srbiju u nekim drugim savezima koji bi mogli bezbednost da joj.......
B92: Mi potpisujemo sporazum CEFTA, potpisujemo ulazak u Energetsku zajednicu, dakle, to je nekakva regionalna saradnja u koju je uključeno i Kosovo preko UNMIK-a, ponavljamo već godinama da vojsku treba da napravimo po NATO standardima, i onda u jednom trenutku Skupština usvoji ovakav tekst koji apsolutno zbunjuje. Da li to derogira sve što je rečeno ili urađeno prethodno?
Jelica Minić: U politici je sve moguće, postavlja se pitanje da li je ovo jedan taktički zaokret, da li ovo ima taktičke svrhe ili je ovaj dokument dugoročni i strateški.
B92: A šta bi značilo taktički?
Jelica Minić: Taktička bi bilo u stvari priprema građana Srbije za jednu surovu realnost, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ili eventualno, ja nemam neke najdirektnije informacije, verovatno je ograničen krug ljudi koji imaju neke ključne informacije, mislim, druga mogućnost je da se eventualno priprema podela Kosova, pa je potrebno stvoriti neku zategnutost. Kažem, ako su to neki taktički zaokreti koji će potom biti potrti nekim novim dokumentima koje će Skupština isto tako jednoglasno tako reći usvojiti. To je jedna priča, ako je ovo jedno strateško pomeranje korak po korak unazad, dakle, Srbija koja se vraća u svoju ulogu lošeg momka na Balkanu, lošeg momka u Evropi, ako je to zaokret ka jednom strateškom partnerstvu koje isključuje druge, sa Rusijom. Znači, postoji niz mogućnosti da je ovo u suštini jedan strateški zaokret u Srbiji i to bi onda bio razlog za veoma ozbiljnu brigu, jer ja ne razumem optužbe u parlamentu. Pazite, vi ste izdajnik ako ste orijentisani za članstvo u NATO-u, ako ste orijentisani za članstvo u Evropskoj uniji, a niste izdajnik ako nudite vojne baze Rusima. Ja ne vidim razliku, ja ne bih bila srećna ni da Amerikanci, ni da Rusi, niti NATO imaju vojne baze u Srbiji, ali ako tu već treba birati, ja mislim, bolje da neki savez ima ovde baze, nego da ima neka pojedinačna zemlja.
B92: Tekst Rezolucije, naročito onaj deo koji se odnosi na međunarodne sporazume pod tačkom Đ, pa i na asocijaciju i stabilizaciju, dakle, ovakav tekst Rezolucije po kome svi međunarodni sporazumi moraju biti u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta možemo različito da tumačimo. Kako mogu to da pročitaju u Uniji, na primer, da li dovodimo u pitanje na neki način...?
Jelica Minić: Ja se izvinjavam, ovo je ublažena formulacija u odnosu na onu koju su izneli DSS i Nova Srbija, ali ja se izvinjavam što ću ovako da formulišem, ali to je prilično besmislena formulacija, jer vidite, mi ne potpisujemo na primer Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti zato da bi sačuvali integritet Srbije, ne potpisujemo Sporazum koji je bazično trgovinski sa Evropskom unijom, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Najveći deo tog Sporazuma je trgovinski, on treba našem biznisu da omogući prodor na tržište Evropske unije i da omogući mnogo stabilnije partnerske odnose, da omogući jednu bolju investicionu klimu u zemlji. I sad, nama je cilj da otvorimo prostor našem biznisu, jer mi u Evropsku uniju sigurno nećemo ući za dve ili pet godina, pa možda i za deset i 15, ne mogu u ovom trenutku ništa da tvrdim, ali mi moramo stvoriti prostor da se Srbija ekonomski razvija i da se stabilizuje. I sad, ovaj Sporazum nema funkciju da očuva teritorijalni integritet Srbije, to se rešava na drugim mestima.
B92: Šta sve reguliše Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji? Još ga nismo videli, a juče u Skupštini su obećali da će danas biti na sajtu.
Jelica Minić: Mislim da je to ogromna greška.
B92: Vi ga imate?
Jelica Minić: Ne, ja imam neku stariju verziju koja nije mnogo menjana, ja nažalost, nisam imala mogućnost da držim u rukama ovaj parafirani Sporazum, jer je to u ovom međuvremenu bila državna tajna tako reći, niko nije hteo da ga da. I hvala bogu da će on biti, kako je rekao juče gospodin Đelić, stavljen na sajt Vlade Srbije, jer dokument koji je parafiran ima prava da vidi svaki građanin i velika je greška što građani nisu imali mogućnosti da zaista pogledaju ovaj Sporazum, pa očigledno ni poslanici. To je bila potpuno umesna primedba juče tokom sednice Skupštine.
B92: Znači, Sporazum se generalno odnosi na kretanje...
Jelica Minić: Najveći deo seodnosi na finansijsku saradnju, trgovinsku saradnju, imate kretanje radnika, kretanje proizvodnih faktora. On naravno ima i svoj početni deo, uvodni deo koji ima politički značaj.
B92: To su ti opšti principi?
Jelica Minić: Jeste. Kao što je poznato, ja sam to odmah na početku rekla, pregovarački proces nijednog trenutka nije uključivao Kosovo i zadivljujuće je da parlament to tek juče otkriva. Mislim, ko se tu s kim igra? To je onda odgovornost i parlamenta, izvinjavam se, a zašto onda nisu tražili na uvid ranije? A kako su parafirani Sporazum usvojili? Mislim, ko koga tu sad pokušava da dovede u zabludu? Hoću da kažem da ljudi koji su parafirali Sporazum, ljudi koji su to usvojili u parlamentu sad odjednom nisu znali šta su donosili, šta su usvajali. Pa, izvinjavam se, ali ja ne znam koga će oni uveriti u to.
B92: Da li se u tim opštim principima, pored toga što se pominje i Povelja Ujedinjenih nacija i Helsinški dokument i tako dalje, pominje regionalna saradnja?
Jelica Minić: Kako da ne, i regionalna saradnja je sve vreme jedan važan uslov i tu je onaj stalni jaz, onaj apsurd političke scene u Srbiji, da vi s jedne strane u svojim istraživanjima javnog mnjenja imate stabilno izjašnjavanje dve trećine građana, a nekada je to dolazilo i do 82% u vreme kada je deset novih članica ušlo u Evropsku uniju i kada je Hrvatska postala kandidat. Dakle, stalno imate stabilno dve trećine građana koji hoće u Evropsku uniju, tako se izjašnjavaju.
B92: 67% na prethodnom, na poslednjem...
Jelica Minić: Da, to je najnovije, međutim, nezavisno od toga što produbljenija analiza pokazuje da jedva polovina građana stvarno ima poverenje u Evropsku uniju, ali oni smatraju racionalno, opredeljuju se racionalno, da bez obzira na to oni smatraju da naša zemlja nema drugu perspektivu i da je to budućnost za mlade generacije. Dakle, čak i ako ne vide sebe kao dobitnike oni vide mladu generaciju, nove mlade generacije, i to je jako ohrabrujuće. S druge strane, imamo stalno ponavljanje Evropske komisije i u izveštajima o Srbiji, da naša administracija pokazuje kapacitet da vodi pregovore i iskazuju u Evropskoj uniji uverenje da naša administracija takođe ima kapacitet da taj Sporazum sprovede. Dakle, postoji adminstrativni kapacitet za evropske poslove i evropsku integraciju, postoji spremnost građana. Gde je problem? Problem je u političkom konsenzusu, problem je u političkoj eliti...
B92: Koja nije u skladu sa...
Jelica Minić: Ona nije u skladu sa voljom građana, nije u skladu sa administrativnim kapacitetom koji je postignut. Dakle, tu postoji neki raskorak koji je sistemski, suštinski i mislim da to zaslužuje ozbiljne političke debate, jer građani se opredeljuju za evropsku budućnost Srbije. Doduše, građani su rekli da oni nisu spemni da trampe Kosovo za Uniju. Po ovom poslednjem istraživanju 25% građana je spremno da, ako treba da biraju između Kosova i Evropske unije, izaberu Evropsku uniju. Veći je deo onih koji se opredeljuje za Evropsku uniju, a ipak nije spreman za takvu trgovinu, ali eksplicitno Evropska unija nikada nije formulisala da treba takvu trgovinu napraviti.
B92: Da, ali ga mi vezujemo.
Jelica Minić: Mi smo to vezali. E, sad, ja zato kažem, ja ne znam u kojoj meri je ovo taktički manevar, u kojoj meri je ovo pokušaj da se dobije na vremenu, pokušaj možda da se odloži odlazak misije Evropske unije na Kosovo. Dalje, sve vreme naša vlada se oslanja na sistem Ujedinjenih nacija i tu je u pravu, naša vlada traži u stvari zaštitu Ujedinjenih nacija u ovoj konkretnoj stituaciji i traži da Ujedinjene nacije u stvari kontrolišu dalji razvoj događaja. S te tačke gledišta njen stav je potpuno razumljiv, ali interes je Srbije takođe da se što pre na Kosovu Kosovo samo što pre podvede pod neke evropske standarde. Ujedinjene nacije nemaju ni toliki interes, ni takav kapacitet kakav ima Evropska unija da od Kosova napravi jednu zaista evropsku teritoriju.
B92: Samo na sekund da se vratimo na opšte principe Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Pomenuli smo regionalnu saradnju. Da li regionalna saradnja podrazumeva da ćemo mi morati jednog dana da sarađujemo s Kosovom, odnosno s UNMIK-om, odnosno s kim god?
Jelica Minić: Već sarađujemo, mi već sarađujemo s UNMIK-om jer UNMIK je potpisnik i sporazuma CEFTA i energetske zajednice.
B92: Šta su sankcije kada ne sarađujemo, da li je to suspenzija pregovora, koje su sankcije ako mi ne poštujemo te opšte principe?
Jelica Minić: Pa, vidite, mi možemo sami sebe isključiti, ali, znate kako, ako pokušavate život da zaustavite da uđe na vrata, on će ući kroz prozor. Daću primer, ljudima koji se bave biznisom danas Kosovo je važno uslovno rečeno izvozno tržište, prodaje se roba iz Srbije na Kosovu i to se dešava sve vreme, čak i za vreme sukoba. Mi, dakle, smo imali u onom periodu najvećih tenzija da je ta roba išla preko Crne Gore i Makedonije. Sada je ta roba išla direktno, ali znatan deo te robe takođe je išao ilegalnim kanalima, deo legalnim, deo ilegalnim, delom se Kosovo koristilo za lažno prikazivanje izvoza da bi se proizvođači oslobodili PDV-a, jer praktično, prodaja na Kosovu ima status izvoza. Sve je to poznato. Sada se ljudi koji se bave biznisom i plasiranjem robe na Kosovu već preorijentišu, već počinju preko Crne Gore, Makedonije, preko Sandžaka, vidljivim i nevidljivim putevima da šalju robu. Drugim rečima, život ide kroz prozor ako ga ne pustite na vrata, pa zar nije onda mnogo bolje o tome razgovarati otvoreno i pustiti život da uđe na vrata?
B92: Da li mi možemo i u kojoj meri, da li smo uopšte u poziciji da bilo čim uslovljavamo Evropsku uniju, odnosno potpisivanje Sporazuma, kome smo se nadali? Poput onoga, što je gospodin Aligrudić rekao - Ugovorna strana, Brisel, će morati sa nama da razgovara o tome.
Jelica Minić: Naravno, dve strane potpisuju ugovor, ako se nama ugovor ne sviđa, nas Evropska unija ne može naterati da ga potpišemo, ali koliko se sećam, mi smo jurili Evropsku uniju, a ne ona nas. Znači, tu postoji jedan raskorak i drugo, moram da kažem, da deo odgovornosti snosi sama Evropska unija, jer u jednom merenju i procenama prekinuti pregovore sa Srbijom na godinu dana mislim da je bila fatalna greška i mislim da je tu grešku učinila pre svega Evropska unija. Naša strana i naša odgovornost je da se saradnja s Haškim tribunalom privede kraju, ne zbog Evropske unije, pre svega zbog nas samih, da se završi ratna priča. Ali prekinuti pregovore i onemogućiti politički razvoj u Srbiji koji snaži proevropske snage, otvoriti prostor antievropskim snagama i Evropska unija za to snosi odgovornost i ta godina, od maja 2006. do maja 2007. je upravo period kada je dat vetar u jedra antievropskim snagama na političkoj sceni Srbije.
B92: U kojoj meri ćemo mi biti u poziciji da bilo šta uslovljavamo uoči tog 28. januara ili kada će već biti to ponuđeno i ako bude ponuđeno, u smislu ovog teritorijalnog integriteta, suvereniteta i svega ostalog?
Jelica Minić: To uslovljavanje ni u kom slučaju ne može ići po sistemu Srbija pesnicom o sto - ja u Uniju ulazim samo pod svojim uslovima, to tako ne ide. Druga je stvar, kažem opet, ne znam koliko je ovo taktički manevar, s druge strane, evo parlament, evo narod, evo istraživanja javnog mnjenja, mi moramo da odložimo dolazak misije, da dolazak misije bude ozvaničen preko Ujedinjenih nacija, da mi čitavu priču nekako učinimo takvom da tu Vlada Srbije ispadne kao neko ko kontroliše situaciju. I ako je to svrha ove Rezolucije, onda čovek za nju može imati razumevanja, mislim da je Vlada u vrlo nezahvalnoj poziciji, jer ona je preuzela odgovornost na sebe da dovede do kraja priču za koju su odgovorni radikali i socijalisti. A radikali i socijalisti su ti koji napadaju Vladu Srbije u parlamentu, pre svega radikali, na vrlo grub način. I samo bih jednu stvar naglasila, vratila bih se ponovo na evropsku perspektivu Srbije. Stanovništvo Srbije se svake godine smanjuje za jedan grad, 25.000-30.000 stanovnika.
B92: Govorite o tome da se ne rađa dovoljno dece?
Jelica Minić: Bez obzira na priliv izbeglica Srbija se smanjuje, smanjuje se zato što je devedesetih godina Srbija doživela još jednu kataklizmu, ne samo ratove, da se Srbija treći put u istom veku lišila svoje elite. Mladi, obrazovani ljudi su ginuli u balkanskim ratovima, u I svetskom ratu, II svetskom ratu Srbija je bila opustošena i sada u tim ratovima, i sada u ratu devedesetih. Srećom, najveći deo njih je otišao iz zemlje, ostali su živi. Niko ovde ne govori o ljudima, o živim ljudima i trebalo je sinoć pogledati jednu vrlo mučnu reportažu neke ruske TV stanice, iz više razloga je bila mučna reportaža, ali ona upravo pokazuje kao neki kontrapunkt onoj priči u parlamentu, pokazuje stanje u enklavama na Kosovu, u kakvim uslovima tamo žive Srbi. To je priča za razgovor, šta će biti s njima, šta se njima nudi, i to pitanje je postavljeno u parlamentu i potpuno je opravdano.
B92: Da, ali nismo dobili neki konkretan odgovor. Da li ste Vi razumeli državni vrh, evo, kada govorimo o odgovorima, bilo je postavljeno direktno pitanje šta znači ta tačka pod Đ, da li to znači da nećemo potpisati ili da ćemo potpisati?
Jelica Minić: Tačka pod Đ je dvosmislena, ona može da se tumači i ovako i onako i to je prava sreća...
B92: Odnosno, ko će biti jači u tom trenutku...
Jelica Minić: Postoje vrlo određeni sporazumi preko kojih se štiti državni integritet, svi ostali sporazumi ispunjavaju razne druge funkcije i mi ne možemo zaustaviti državu da zaključuje korisne sporazume o kretanju roba, ljudi, kapitala i tako dalje, jer ti sporazumi se ne bave integritetom, oni se bave tokovima, bave se konkretnim stvarima. Ovaj Sporazum konkretno, on je deo evropske perspektive Srbije, iz te tačke gledišta je vrlo značajan, jer obuhvata veliki broj zemalja, 27 zemalja članica Evropske unije.
B92: Govorite o asocijaciji i stabilizaciji?
Jelica Minić: Jeste, to je vrlo značajan Sporazum, ali opet, na drugim mestima se rešava integritet naše zemlje.
B92: Da, ali u kojoj meri je naša vlast paralisala zemlju Kosovom, odnosno tom pričom o suverenitetu, teritorijalnom integritetu?
Jelica Minić: Pa, to je kao staviti crvenu maramu i svi gledaju u crvenu maramu, a mnoge važne druge stvari se dešavaju ovde, ali to niko ne gleda, svi gledaju u tu crvenu maramu kojom se maše, to je Kosovo. Postoji gomila drugih problema s kojima se ova vlada bakće, ali to se sad odvija potpuno pod senkom Kosova i to na neki način vladi olakšava život, jer gomila drugih stvari može u međuvremenu da se obavi, jer svi gledaju isključivo na Kosovo.
B92: Videla sam saopštenje Evropskog pokreta u kome piše da će se Vaša nevladina organizacija uključiti aktivno u motivisanje birača da izađu na birališta. Zašto?
Jelica Minić: Pa, Evropski pokret je to radio od 2000. godine i radio je to prosto sistematski opredeljujući se za evropsku budućnost Srbije, ne za kandidata...
B92: Ne, ne, znam, motivisanje birača, međutim, sada imate zanimljivu formulaciju - vraćanje Srbije na početak, zbog bojazni da se Srbija vratila na početak. Na kakav početak?
Jelica Minić: Pa, na priču iz devedesetih, znači, da li mi moramo opet sve da počinjemo od početka?
B92: Da li to znači da buduće izbore vidite kao neku vrstu referenduma, opredeljenja pro et kontra?
Jelica Minić: Pa, bojim se da će to tako biti i ja mislim da će birači svojim glasovima pokazati kakvo je stvarno raspoloženje građana i da li je ta proevropska opcija utemeljena, i da li su ta istraživanja javnog mnjenja uopšte tačna i pouzdana, i da li je način na koji se postavljaju pitanja i kako se formuliše ponuda, da li je to pouzdani indikator o tome da li evropska opcija ima pravu podršku kod građana Srbije. Mislim da će izbori biti vrlo jasan pokazatelj.
