Izvor: RTS, 04.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državnim revizorima vezane ruke
Najvažniji organ za kontrolu, državna revizorska institucija, od svog osnivanja praktično je u blokadi. Budžetska inspekcija ministarstva finansija za taj posao predviđa svega 12 inspektora, a interne kontrole najčešće su bez rezultata.
Borba protiv korupcije bila bi mnogo uspešnija kada bi institucije imale sve uslove da kontrolišu kako državne službe, javna preduzeća i političke stranke troše novac.
Državna revizorska institucija smeštena je u konferencijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sali Doma narodne skupštine. Tu, kažu, nije moguće raditi, a prostor koji im je Vlada nudila bio je u potkrovljima, pored javnih WC-a ili kineskih radnji. Onaj koji im je na kraju dodeljen u Palati federacije, zauzet je. Premijer Cvetković je, kako kažu, obećao da će taj problem biti rešen do kraja januara.
Prostor, međutim, nije jedini problem za državnu revizorsku instituciju. Nemaju ni kadrove, pa posao revizije obavaljaju samo dva čoveka, koji su istovremeno rukovodioci sektora, ali ni oni nemaju svoje zaposlene.
"Osnovni problem je pronalaženje kadrova i plate koje nisu adekvatne za stepen stručnosti", kaže Zoran Tamaš iz Državne revizorske institucije.
Ipak, u instituciji koja je prošle godine imala budžet od 130 miliona dinara, tvrde da, i pored niza problema, nisu bez rezultata.
Dva vrhovna revizora kontrolisala su deo finansijskih izveštaja završnog računa ovogodišnjeg budžeta. Te rezultate, međutim, ne mogu da prikažu ni javnosti ni Skupštini, jer Parlament još nije usvojio poslovnik o radu institucije.
Još nije usvojen poslovnik
"Poslovnik koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, kojim se regulišu sve procedure izvođenja naše revizije još nije usvojen i on nam onemogućava da izvršimo te procedure i da saopštimo rezultate", napominje predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović.
Predsednica Odbora za finansije Jorgovanka Tabaković za RTS kaže da će insistirati da se poslovnik državne revizorske institucije što hitnije usvoji, kako bi joj bio omogućen rad.
Ništa bolja situacija nije ni u budžetskoj inspekciji ministarstva finansija, gde taj posao, za 3.000 budžetskih korisnika, radi 12 ljudi.
Pomoćnik ministra finansija Goran Cvejić podseća da nije moguće ovakvim sistemom steći uvid u to kako se 365 dana u godini troši državni novac i da budžetka inspekcija radi po unapred utvrđenom godišnjem planu.
"Nema nikakvih slobodnih kretanja i samoinicijative osim u slučaju vanrednih kontrola. Jedna od takvih kontrola je kontrola na aerodromu koja je u toku i za koju verujem da ćemo u prvoj polovini januara imati rezultate", kaže Cvejić.
Prema njegovim rečima, budžetska inspekcija u poslednje tri godine nije ulazila u Naftnu industriju Srbije.
Postoji mišljenje da je inspekcijska kontrola kao metod prevaziđena, jer je tako omogućen uvid samo za određeni period.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi se decentralizovani sistem internih finansijskih kontrola koji bi primorao sve budžetke korisnike da odgovaraju za dodeljeni novac.
