Izvor: Večernje novosti, 12.Maj.2013, 22:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državni šalteri na proveri

MNOGE oči uprte su u najavljenu reformu državne uprave, koju često porede sa preglomaznim tromim organizmom, jer zapošljava skoro 30.000 činovnika. Od reforme se očekuje ne samo smanjenje broja zaposlenih, već i moderan, brz i funkcionalan aparat, koji neće građane „gušiti“ bespotrebnim papirima.To bi trebalo da donese nova Strategija reforme, o čijem nacrtu je Ministarstvo pravde i državne uprave upravo otvorilo javnu raspravu. Ono predlaže brže i jednostavnije upravne postupke >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i administrativne procedure, transparentnije javne nabavke, intenzivniju borbu protiv korupcije u državnom aparatu, decentralizaciju, departizaciju i profesionalizaciju birkoratskog aparata. Jednom rečju, stručnjake umesto partijskih činovnika.Predlagači konstatuju i da je potrebna bolja koordinacija između ministarstava i drugih organa centralne vlasti, ali i sa lokalom, zatim zaštita „uzbunjivača“ (koji prijavljuju korupciju), unapređenje elektronske uprave i uvođenje principa zasluga prema radu. Poseban akcenat stavljen je na „uklanjanje nepotrebnih administrativnih prepreka“ za građane i ulagače.NEMA RADIKALNIH REZOVA PREDLOG radne verzije Strategije širi je po obimu od postojeće strategije, kaže Stamenić: - Obuhvaćena je cela javna uprava. Pored organa državne uprave tu su i lokalna samouprava, javne agencije i javne službe. Nova strategija uvažava skoro desetogodišnji kontinuitet u sprovođenju reforme državne uprave i, stoga, ima „selektivno-korektivni“ pristup. To znači da neće doneti radikalne promene, jer one nisu neophodne, već precizno ciljane reforme u odgovarajućim oblastima.Strategija se bavi i rak-ranom srpske birokratije - agencijama, savetima, fondovima i komisijama. U Srbiji postoji više od 100 agencija i saveta, i uprkos obećanjima da će biti ugašene, s liste ih je nestalo samo osam, a sprema se ukidanje još dve. Sve one koštaju poreske obveznike oko 850 miliona evra godišnje!Ni u vlasti ne znaju tačan broj ovih tela, jer kako tvorci Strategije konstatuju - nema zvaničnog popisa, nedostaju kriterijumi koji bi opravdali njihovo postojanje, nije jasna linija odgovornosti, nema efikasnog nadzora nad njihovim radom, a mnoge nisu opravdale svoje postojanje.Ipak, Strategija predviđa osnivanje novih agencija koje će preuzeti deo poslova državne uprave. Doduše, kako kažu, ovoga puta po jasnim kriterijumima.- Reforma je započeta 2004, kada je Vlada usvojila Strategiju reforme državne uprave. Osnovni cilj bio je stvaranje odgovarajućeg pravnog okvira za rad državne uprave, i on je realizovan u meri većoj od 70 odsto. Nedostajalo je sprovođenje u delo usvojenih zakona i propisa - kaže, za „Novosti“, državni sekretar Ministarstva pravde Gordana Stamenić.Reforma je povezana sa procesom EU integracija, a cilj je obezbeđivanje delotvornije, efikasnije i otvorenije administracije, koja će građanima pružiti kvalitetnije usluge. Ubuduće će, obećavaju u Ministarstvu, svi problemi biti rešavani koordinisano i istovremeno, bez obzira na to da li su na centralnom ili na lokalnom nivou.

Nastavak na Večernje novosti...