Izvor: Blic, 21.Maj.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni praznik
„Luka, Luka! Vidi, gore! Mamino!“, uzalud mlada majka doziva svog jednogodišnjaka udobno smeštenog na ledenobeli mermerni plato ispred zgrade Opere u Oslu, pokušavajući da u fotoaparat uhvati razoružavajući osmeh dečaka, koji uporno okreće glavu od kamere.
Opera u Oslu, otvorena nedavno, izgleda kao santa leda sa hiperborejskih vizija Kaspara Davida Fridriha. Njena glacijalna belina, iskošene linije, masa uronjena u mutnozelenu vodu fjorda, na čijem kraju počiva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << norveška prestonica, mesto je okupljanja onih koji Dan Norveške, neradni ponedeljak, proslavljaju dalje od bučnih centralnih ulica na kojima traje tradicionalna parada škola i školskih orkestara. Tamo, na suprotnom kraju grada, prema kraljevskoj palati na čijem balkonu kraljica i svita strpljivo satima stoje posmatrajući procesiju, svi su obučeni praznično, u narodne nošnje ili svečana odela iz pretprošlog veka. Lep običaj: kada kasnije odu na porodični ručak u Kafe „Kristijanija" i u druge stare restorane, stanovnici Osla izgledaće kao ljudi izgubljeni u vremenu.
„Luka, vidi baku", sada se i baka uključuje u fotografsku sesiju na svom jakom bosanskom akcentu. Luka, mali Norvežanin, očigledno balkanskog porekla, ne haje i uporno je zagledan u neku pukotinu na mermeru. Njegova je porodica ovde, verovatno, od sredine devedesetih, a on se, sva je prilika, rodio u ovom pitomom gradu u kojem će uskoro i prohodati.
Blizu Opere, lišeni narodnih nošnji i norveških crvenih zastava sa plavim položenim krstom belog obruba, na trgu ispod najviše zgrade, hotela „Radison blu plaza", tu u blizini glavne železničke stanice, okupljeni su oni koji se, kao i Luka, mogu neopozivo nazvati drugima. Lica i puti trećeg sveta, umotani u mirise kebaba i falafela, na današnji su dan u svom getu, zabavnom parku kojim, lišeni bilo kakvog patriotskog zanosa, odjekuju vriskovi dece na rolerkosterima i brzim toboganima. Žene su pokrivenih kosa ili sa jeftinim perikama, koje zamenjuju naporno peglanje snažnih zift crnih kovrdža. Muškarci nose brkove, kožne jakne i jeftine zatamnjene naočare.
Veselo je i tamo, zapadno, kod Palate, i tu, na istoku, blizu Centralne železničke stanice. Dva sveta u jednom gradu. Na belini arhitektonskog remek-dela Opere, snažnog dokaza norveškog prosperiteta, Luka konačno okreće krezubi osmeh ka svojoj majci.
